Испратио је Никола Топић - Караси и у Салцбургу историјски улазак у Лигу шампиона, у центру аустријског града крај хармоникаша давао штимунг одличној атмосфери. Наравно, био је и у Барију...
Сремски Караси је и верни читалац Журнала, свакодневно има резервисан примерак. Омиљеном листу је у данима изолације због коронавируса одлучио и да пошаље писмо, обрати се свима у Црвеној звезди и пријатељима, на емотиван начин покаже колико му недостају доласци на Маракану.
У Топићевом писму са грбом Црвене звезде у заглављу, између осталог стоји:
„Недостају ми моји најмилији Борјан, Гобеља, Дегенек, Панков, Рода, Бакула, Бен, Павков, млади Гавра и Николић...
Недостају ми драги Тоза, Терза, Мркела, Деки, Пижон, Шеле, Кане, мотор ветерана Сале Марковић, Џаја, Дуле Савић, мој идол Стане Караси, Боровница и многи други који долазе у секцију ветерана.
Од њих крећем на моје место на западној трибини, где ме чекају моји верни пријатељи који ми сада много недостају.
Недостају ми они загрљаји, пољупци, радовања после гола против било ког противника. Људима који седе около и гледају тај наш ритуал као да смо деца, било је невероватно. А, онда су многи почели да нам прилазе и радују се као и ми.
Многима није јасна та врста емоције и љубави према клубу као што је наша Црвена звезда – европски и светски шампион. Даће Бог, бићемо опет прваци свега.
Сви једва чекамо да ово зло које нас је задесило прође, па да уз најверније чувене Делије и ми дамо ветар у леђа нашим соколовима и миљеницима, на челу са мистер Декијем.
У њега верујемо, сигурни да ће да пренесе велико искуство на играче. Једва чекам да све ово прође, па да се опет на Маракани радујем головима и победама.
Зато вас све молим као Бога, да би смо могли што пре да се радујемо, останимо код куће. Издржимо. И издржаћемо!“
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.