ГОСТИ ЖУРНАЛА, Саво Милошевић: Нисмо одустали! Дејан Станковић: Можда пропевам!

0

Саво Милошевић и Дејан Станковић – највеће звезде предстојећег 162. вечитог дербија!

ФОТОГРАФИЈЕ: М. Рашић, М. Спасојевић

Између спортских громада (светских, а наших) истовремено је и „кинески зид”: с првим каменом на Аутокоманди, повучен средином Топчидерског брда – голгетер „пар екселанс” је црно-бела „икона”, виртуоз с лоптом црвено-бели „светац”.

Но, то их не спречава да се у новим улогама, сходно дубоком пријатељству и у сусрет највећој српској светковини, срдачно изгрле у просторијама „модерне” спортске штампе - Спортског журнала!

Упознали смо се 1994. или 1993. године, на утакмици кадетске и сениорске репрезентације састављене од играча из наше лиге. Играли смо на Војној гимназији, сећам се да је Саво имао расекотину на зглобу, а ја сам мало чвршће улазио у дуеле. Окренуо се према мени, чинило се као да смо ушли у свађу. После сам скупљао лопте на вечитим дербијима које је он играо. Моје прво окупљање са А селекцијом било је 1997. пред бараж са Мађарском, дружење је прешло у искрено пријатељство – објаснио је Дејан Станковић.

Да ли вам је криво што нисте одиграли ниједан вечити дерби један против другог?

МИЛОШЕВИЋ: Старији сам, отишао раније у иностранство. То је било тешко време санкција. Немамо за чим да жалимо, преплитале су нам се каријере на неке начине. Ево, сада и у тренерском послу. Од првог момента сам стекао симпатије према људским квалитетима Декија, били смо заиста пријатељи у репрезентацији, гурали у истом смеру колико смо могли. Створили смо посебан однос, без обзира на ривалство Партизана и Звезде. Тако ће да буде док смо живи...

Комплетан текст можете да прочитате у броју Спортског журнала за 28. фебруар. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.

СТАНКОВИЋ: Знам какве сам савете добијао од Саве. Није то из категорије прими, предај, додај, шутни. Био сам клинац који је дошао у репрезентацију где су Миха, Пеђа, Дејо, Пикси...Задатак је како што пре да одрастеш у том амбијенту, ван терена како да се понашаш, пријала ми је Савина директност. Јесу ме прихватили сви лепо, али сам био ближи са њим и Дарком. Могао сам дубље да уђем у расправу и питања. Кад сам као млад интернационалац отишао у Лацио, он је био у Парми. Сећам се да није хтео да се врати после утакмице са тимом, него је остао код мене у Риму и седели смо целе ноћи и причали. То иде ван оквира фудбала...

Kоментари (0)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру