Почетна / Фудбал / Супер лига

ГОСТИ ЖУРНАЛА, Саво Милошевић: Нисмо одустали! Дејан Станковић: Можда пропевам!

Саво Милошевић и Дејан Станковић – највеће звезде предстојећег 162. вечитог дербија!
ФОТОГРАФИЈЕ: М. Рашић, М. Спасојевић

Између спортских громада (светских, а наших) истовремено је и „кинески зид”: с првим каменом на Аутокоманди, повучен средином Топчидерског брда – голгетер „пар екселанс” је црно-бела „икона”, виртуоз с лоптом црвено-бели „светац”.

Но, то их не спречава да се у новим улогама, сходно дубоком пријатељству и у сусрет највећој српској светковини, срдачно изгрле у просторијама „модерне” спортске штампе - Спортског журнала!

Упознали смо се 1994. или 1993. године, на утакмици кадетске и сениорске репрезентације састављене од играча из наше лиге. Играли смо на Војној гимназији, сећам се да је Саво имао расекотину на зглобу, а ја сам мало чвршће улазио у дуеле. Окренуо се према мени, чинило се као да смо ушли у свађу. После сам скупљао лопте на вечитим дербијима које је он играо. Моје прво окупљање са А селекцијом било је 1997. пред бараж са Мађарском, дружење је прешло у искрено пријатељство – објаснио је Дејан Станковић.

Да ли вам је криво што нисте одиграли ниједан вечити дерби један против другог?

МИЛОШЕВИЋ: Старији сам, отишао раније у иностранство. То је било тешко време санкција. Немамо за чим да жалимо, преплитале су нам се каријере на неке начине. Ево, сада и у тренерском послу. Од првог момента сам стекао симпатије према људским квалитетима Декија, били смо заиста пријатељи у репрезентацији, гурали у истом смеру колико смо могли. Створили смо посебан однос, без обзира на ривалство Партизана и Звезде. Тако ће да буде док смо живи...

Комплетан текст можете да прочитате у броју Спортског журнала за 28. фебруар. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.

СТАНКОВИЋ: Знам какве сам савете добијао од Саве. Није то из категорије прими, предај, додај, шутни. Био сам клинац који је дошао у репрезентацију где су Миха, Пеђа, Дејо, Пикси...Задатак је како што пре да одрастеш у том амбијенту, ван терена како да се понашаш, пријала ми је Савина директност. Јесу ме прихватили сви лепо, али сам био ближи са њим и Дарком. Могао сам дубље да уђем у расправу и питања. Кад сам као млад интернационалац отишао у Лацио, он је био у Парми. Сећам се да није хтео да се врати после утакмице са тимом, него је остао код мене у Риму и седели смо целе ноћи и причали. То иде ван оквира фудбала...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.