Свако има право на слаб дан, међутим, после Партизановог ремија против ТСЦ-а у Сенти (идентичног као јесенас – 1:1) пале су турско-катарске маске (бусање: „Никад боље припреме”): Парни ваљак, дефинитивно, није паклена машина, „чудо невиђено” са снагом да самом појавом (као што су неки помислили) заледи крв у жилама противнику и натера га да брзопотезно истакне белу заставу.
Уколико (неспоран) квалитет не прати и гладијаторски приступ - уследи отрежњење, болан пад, баш као сад - на минус 13 у односу на вечитог ривала.
Намеће се: сан о титули за сезону 2019/20. једва тиња у Хумској, без обзира што је до краја трке остало још 15 етапа (45 бодова у оптицају).
Упада у очи: црно-бели су у увертири пролећа тотално ван ритма!
Гробарима пара душу: сва четири гола (три у режији Бибарса Натха) постигнута су из прекида, дакле ниједан из игре?!
Приде, све слабости са премијере против Радника, додуше – камуфлиране мајсторијама Зорана Тошића и поменутог Натха, дуплиране су против ТСЦ-а: епилог – спашавај главу у судијској надокнади, из пенала (чак се и Партизанове присталице слажу - „проблематичног”).
Шта је то „труло у држави Хумској”, па црно-бели у војвођанској равници нису демонстрирали изглед аспиранта на трофеје: без агресије и креације, тромо и безопасно, с првим полувременом „које су појели скакавци”?
Партизанови фудбалери, чини се, немају „данфа”, као да још нису у сезони. Разлози?
По свему судећи, у тренажном процесу: очигледно улазак у форму није подешен за крај фебруара, параметар, стартери су, у генералној проби против Спартака из Москве, одиграли свега 45 минута?!
Плус, евидентан је и изостанак спортске агресивности, уочљив и у првом делу окршаја са Сурдуличанима, гарниран, некако, „тешким ногама”, наизглед безвољношћу.
Узрок, према упућенима, велики број часова проведен у теретани, с нус-продуктима: перјаница тима напустио је дрил почетком седмице због умора, дефанзивац с рејтингом због болести није тренирао неколико дана уочи гостовања ТСЦ-у...
Из наведеног, неко би, можда, посумњао у стручност струке, међутим, та прича никако не пије воду: уз Сава Милошевића су исти људи као јесенас, заједно креатори закључка целокупног аудиторијума да „Партизан игра најлепши фудбал”. Но...
Навијаче с правом занима: кад ли ће то почети поново да се испољава, да ли је пик форме предвиђен за недељу, 1. март, у вечитом дербију (многи су склони суду: Партизану је једино битна победа над Црвеном звездом)?
За то је, дефинитивно, потребно освежење, не толико међу 11 (до тога неће ни да дође), већ – на тренинзима. Милошевић ће, по свему судећи, ове седмице да „спусти лопту”...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.