Пре доласка на Баново брдо офанзивни везиста Лука Стојановић носио је дрес Аполона из Лимасола, Антверпена, Мускрона и Спортинга, а сада ће се први пут опробати у Америци. Позив из МЛС лиге дошао је изненада.
Стојановић је већ одрадио припреме на Кипру са екипом, а по доласку у Београд уследио је позив са другог континента. После неколико дана преговора и размишљања у минуле две године један од најбољих играча Чукаричког одлучио је да прихвати понуду.
– Званично папиролошки је све завршено, остало је само да добијем визу и следеће недеље требало би да кренем пут Чикага. Искрено, никада нисам ни размишљао да ћу отићи у Америку чак ни на одмор. Срећан сам и једва чекам да стигнем – истакао је Лука Стојановић.
Како сте пресекли и одлучили да одете у Америку?
– Понуда је дошла неочекивано чак и за мене. После лакше повреде на Кипру размишљао сам само о опоравку и да се што пре вратим на терен и помогнем екипи. И сам сам био изненађен понудом. Хвала људима из Чукаричког што су ми изашли у сусрет, иако понуда можда финансијски није била баш као што је клуб очекивао. Драган Обрадовић ми је изашао у сусрет и не само мени, већ и Чикагу. У сваком случају договорена је сарадња на три године.
Колико познајете МЛС лигу?
– Нисам пратио МЛС лигу само знам да су у Чикагу били Вељко Пауновић и Александар Катаи. Искрено,не познајем лигу најбоље, али идем пун елана. Волео бих да тамо оставим дубљи траг и задржим се дуже од три године, јер сам свуда био по две. Лига можда није изазовна као нека европска, али је просек навијача по утакмици 25.000. Податак за респект чак и за боље фудбалске лиге. Мени то значи и волео бих да са Чикагом освојим трофеј.
Имате ли трему с обзиром да се селите на други континент?
– Имам, највише због породице, али се надам да ћу се лако прилагодити, већ сам играо у иностранству. Волео бих да добрим играма отворим врата за још неког српског играча у МЛС-у, после Прекија Радосављевића бићу први из Чукаричког у Америци.
Неће вам бити тешко да се привикнете на нову средину, ипак је Чикаго „српски град”?
– Ако је већ Америка драго ми је да је то Чикаго. Ипак, је то највећи српски град после Београда.
Остављате саиграче из Чукаричког можда у најбитнијем тренутку, следи гостовање у Нишу?
– Имао сам жељу да играм док не одем, али ми је председник Обрадовић уз договор са шефом рекао да ништа не ризикујем и да затворимо ову причу на добар начин. С обзиром на квалитет тима, имаће ко да ме замени, надам се да ћемо доћи до циља.
Екипа је остала без Богосавца, сада одлазите и ви, мислите ли да ће Чукарички успети да сачува четврто место?
– Богосавац је доказао да је најбољи леви бек и то је већ један озбиљан ударац за тим, сад одлазим и ја, али то у Србији није проблем увек има младих играча. Каменовић ће добро заменити Богосавца, док је ту на средини терена прекаљени Кајевић, он једним добрим потезом може да направи чудо. Ту је и омладинац Гргић од кога највише очекујем кад одем.
Можда се једног дана и вратите међу бело-црне?
– Искрено све сам урадио да се наша веза не прекине. На који начин ћу се вратити не знам. Много лепих момената само доживео на Бановом брду. У Чукаричком сам се увек осећао као у својој кући. Верујем да ћу у неком тренутку поново сарађивати са овим људима, уз Чукарички пратићу и Партизан, ипак сам тамо поникао – закључио је Стојановић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.