Извештач из Турске: Владислав Влајић
Док једном не смркне, другом не сване: крилатица одомаћена међу голманима, с колена на колено, између осталог – као доказ универзалности, апропо чињенице – у фудбалском тиму може да буде само један. Међутим...
– Не гатам Стојковићу! Сигурно да сам очекивао више, међутим, нисам неко ко ће да помисли: хајде, повреди се. Никоме, ниједног тренутка! Наравно, свако жели да брани и буде број 1, али... – вели Немања Стевановић у јеку Партизановог дрила у Анталијској регији.
Дакле, прича о голманској колегијалности није само мртво слово на папиру?
– У овом тренутку, кад је Стојковић стварно име и презиме, ниједног тренутка нисам помислио ништа лоше. Имао сам одличан однос: зна да сам га бодрио и да ужива моју подршку. Опет, кад си у неком другом клубу, не гаташ му да се повреди, већ да киксне – да би ти стао међу стативе. У Партизану тога нема!
Да ли је Владимир Стојковић стварно толико бољи од – других?
– Има искуство... Године су чудо, нисам ни ја онај са 22. Што се тиче поставки, Стојке је – Стојке. Можда није имао сезону као што је очекивао, међутим, у сијасет ситуација бранио је добро, вадио нас. Али... Зар ја да коментаришем неког ко је оставио дубок траг у Партизану и српском фудбалу? Нисам компетентан, гледам га к'о икону...
Комплетан текст можете да прочитате у броју Спортског журнала за 21. јануар. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.