Бурмаз: Пољубићу грб испред Делија

2

Бисер из Мионице, предводник црвено-белих у УЕФА лиги младих, прижељкује диплому правника

ФОТО: М. Антић

Звездину утакмицу није могао да дочека на ТВ екрану, знао је да прескочи часове и остале школске обавезе само да би уживо гледао фудбалере у најдражим дресовима на нашем највећем стадиону. Будио се кад и петлови у мионичком крају нестрпљиво чекајући да отрчи и купи новине са поклон постером, не желећи да остане без комада папира намењеног да краси дечачку собу.

Родитељи су мењали календаре на зидовима, дошло је време и да скупља лопте првотимцима највољенијег клуба. Тражио је да стоји само испод северне трибине. Сад носи дрес са грбом шампиона Европе и света десет година пре рођења – Борисав Бурмаз са капитенском траком предводи генерацију омладинаца из Љутице Богдана 1а. Спортски је понос вароши из колубарског краја.

Бора, за саиграче и стручни штаб са Славољубом Ђорђевићем на челу, годинама је за противнике ноћна мора. Спортски ген наследио је од оца Зорана, некедашње „десетке” Рибнице и ваљевске Будућности.

– Хвалили су тату да је био добра „полутка”, како се раније звала та позиција у тиму. Нисам имао прилике да га гледам, сећам се прича да није много трчао, али да је имао добру леву ногу, као и ја, тачан пас га је одликовао у играчкима данима – насмејао се Бурмаз спремајући се за одлазак у родни крај после дочека 2020. у Београду. – Мајка Драгана била је рукометашица Металца из Ваљева, играла је на позицији крила. Јована, старија сестра, играла је одбојку за нашу Рибницу, ипак, због повреде лигамената колена морала је рано да је батали, са 18 година. И стриц Драгомир био је фудбалер.

Један од потенцијалних првотимаца са Маракане прославиће 21. априла 19. рођендан.

– Рођен сам у Ваљеву, а за лоптом сам потрчао у мионичком мезимцу. Сутра, као будем отишао у бели свет, зарадиће Рибница, мој матични клуб. И треба. Преселио сам се одатле у Крушик, па у Црвену звезду. На почетку сам био задњи везни, у ваљевском клубу играо сам десетку за своје годиште, а лево крило за старије, као отац. Центарфор сам од доласка у Звезду, од малих ногу је волим. Створила ми се прилика, ишло је све спонтано, корак по корак. Звездин стручни штаб снимио ме је у дресу Крушика, позвали су ме тренери и... Ко би одбио тај позив?!

Цела фамилија живи за победу црвено-белих, свеједно да ли на зеленом правоугаонику, испод обруча, у рукомету или базену.

– Откад сам проговорио почео сам да волим клуб као и већина људи у Србији. Звезди је наклоњена породица, родбина, такође. Нисам смео ни ја да одударам, логично.

Реткост је да таленти у наша два највећа клуба наставе да другују са књигом и свеском, да се одлуче за редовно школовање. Бурмаз припада мањини у свом узрасту.

– Био сам одличан ђак у ОШ „Милан Ракић” у Мионици, све до завршетка другог разреда средње школе, кад сам попустио са учењем. Превише обавеза, а Звезда је Звезда, тренинзи, утакмице и тако у круг. Све је мање времена за себе. Осми разред завршио сам у „Карађорђу”, код Аутокоманде. Обожавао сам часове историје и географије, друштвене науке. Занимало ме је шта се дешавало у прошлости, ко је са ким водио ратове. Волим да знам где се налази нека мала држава, волео бих да једног дана почнем да откривам неоткривена места на свету, да одем тамо где није много ногу закорачило.

Примичу се дани до окупљања иза јужне трибине стадиона „Рајко Митић”. У фебруару је нови европски испит омладинаца, у Молдавији.

– Горим од жеље да заиграм у првенству за наш први тим, најсрећнијим би ме учинило и да постигнем гол у вечитом дербију, за победу! Титула је, наравно, у лепези жеља и све остало са клубом своје младости. Делу снова припада и каснији одлазак у Енглеску, да осетим каква је најјача лига на свету. Живим да стекнем и то искуство. Знам где сам, држим све под контролом, умем да контролишем емоције, да будем лидер. Звезда је пре и изнад свега, да газим траву Маракане и на Острву животни ми је план. И то са дипломом правника, онда бих био испуњен скроз. Тек тад би уживао. А Шериф за месец дана, припремићемо се добро!

Борисав нема обичај, потврдио је у разговору више пута, да се двоуми. Широм отворених очију загледан је у фудбалско сутра.

– Бројим дане до утакмице кад ћу да чујем тај хук са севера, живим за то. Верујем да ћу да похитам ка Делијама, испред навијача пољубим грб и касније кажем себи – успео си Боро. Човек је јак колико има поверења у себе – ставио је тачку капитен српског клуба у УЕФА Лиги младих тимова.

Комплетан текст можете да прочитате у божићном двоброју Спортског журнала за 6. и 7. јануар. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.

Повезане Bести

Kоментари (2)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
Miki

Najbolje da klinac ovako priča. "titula je u lepezi želja", lol. Niko mlađi od 70 ne koristi ove floskule

Одговори
Mutombo

Ovaj dečko ima sve predispozicije da postane ozbiljan fudbaler. Mislim da bi čak bio bolji kao polušpic, nego kao klasičan centarfor. Treba mu dati šansu i polako ga ubacivati u prvi tim. Prioritet su sada utakmice u omladinskoj LŠ, gde bi trebali da prođemo moldavski Šerif, ali koji minut u seniorskoj ekipi bi trebao da dobije. Takođe šansu treba da dobije Gavrić i Jug Stanoev, dečaci igraju brzo sa loptom i prototip su modernih fudbalera. Da ne pljujem po Marinu koji je naš najbolji fudbaler u poslednjih 10 godina, ali taj fudbal je prevaziđen, sada se igra mnogo brže i dinamičnije. Ako ne možeš da ispratiš taj tempo, igru u tranziciji, onda je sve ispod 4 komada protiv timova iz TOP 16 LŠ uspeh. U suprotnom izađeš na teren i izgleda sve kao da gledaš osmake protiv petog razreda. Rodić se postavlja daleko, Van la Para je statićan, Jovančić isto staromodan, Marin je kopija Piksija uz modifikaciju. Setimo se da je jedan Belodedić bio prevaziđen već 1994.

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру