Dolazak Bajerna u Beograd, podigao je čitav region na noge. Jučerašnji „Večernji list” doneo je veliki intervju sa Zvezdanom Terzićem, direktorom Crvene zvezde

Tweet

Opširan razgovor odnosio se dobrim delom i na fudbalske relacije između Srbije i Hrvatske.

– Nas jako povezuju istorija, sportska rivalstva, blizina Beograda i Zagreba, jezik koji pričamo... Previše je toga da bismo bili nezainteresovani jedni za druge. Jako cenim sve što je Dinamo napravio poslednjih 15 godina, a Zdravka Mamića jako volim. Prvo kao čoveka, a onda ga poštujem kao sportskog radnika, jer je napravio kapitalne stvari, za Dinamo i za hrvatsku državu. Dinamo i fudbaleri najveći su promotori vaše države. Za to što su napravili igrači koje je Mamić stvorio ne postoje pare koje bi mogle biti ekvivalent kroz reklamne spotove na Si-en-enu i Bi-bi-siju, ili ne znam gde. Mislim da je država prema njemu bila nepravedna. Svi su sebi uzimali zasluge nakon srebra u Rusiji, a on koji je sve to stvorio gledao je to sa strane. Ali potcenio je ambijent u kojem živi. Sve sam mu to „nacrtao“ 2013. kad smo bili na skijanju – između ostalog otkrio je Zvezdan Terzić u razgovoru za hrvatski dnevni list.

Prisetio se i tog susreta u Austriji:

– Satima smo ostali uz šank, malo popili i dosta pričali, jer sam ja prošao kroz sličnu situaciju, bio najmlađi predsednik fudbalskog saveza u Evropi, kandidat za Izvršni odbor UEFA i znam što je kad se previše uzdigneš. LJudi te žele poravnati, naročito u tako neuspešnim ambijentima. Rekao sam mu: „Nije to tema, znam ja da ti radiš dobre stvari za Dinamo, reprezentaciju i Hrvatsku, sve si u pravu. Problem je što će ljudi koji će odlučivati o tvojoj sudbini gledati svoj osobni interes. Počeo si smetati, shvati to.” To je bilo vrijeme kad se počeo prepucavati s onim ministrom iz Rijeke (Željko Jovanović, op. a). Rekao sam mu da mi se to ne sviđa i da je odlika mudrih ljudi da se povuku kad su na vrhu. Govorio sam mu iz svog iskustva. Gde je završio Milošević, gde Đinđić, gde su završili Sanader, Todorić, gde je pet najmoćnijih pet biznismena u Srbiji i kako su završili... I to kur.evito ponašanje, sva ta svađa s medijima, nizak prag tolerancije... I dalje mislim da je dobar čovek, jako ga volim, ali iritirao je. I dočekali su ga. Napravio je stvari za udžbenike, sreća je Dinamova da još ima kontrolu.

Zašto niste poput Lemića otišli u menadžerske vode, bilo bi vam unosnije – interesovalo je novinare Večernjeg lista.

– Pre nekoliko dana pričao sam s prijateljem, sudijom specijalnog suda. Kaže mi: „Radim za 2.000 evra, a moje kolege koji mnogo manje znaju kao advokati rade pet do deset dana u mesecu, za slučaj uzmu i po 20.000 evra”. Sve stoji. Ali advokat mora čekati u kancelariji, kod nekog kao što si ti. Ti si taj koji ima društveni status i odlučuješ o tuđim sudbinama. Jedno je kad sam ja šef saveza ili kluba, a drugo kad sam neki tamo agent, pa nekog zivkam, taj mi se ne javlja, molim, nudim... Da budem uslužna delatnost? Nikad! To su neke stvari vezane i za ego, ali nije isto ako sam direktor Zvezde i otvaraju mi se sva vrata u državi, ili sam neki agent – odgovorio je Terzić.

Ima li romantike u fudbalu, bilo je interesantno pitanje, povezano sa Terzićevom karijerom.

– Nema – odgovorio je nekadašnji prvotimac i direktor OFK Beograda.

A da u utorak pobedite Bajern?

– E, to bi bila romantika. Lani smo pobedili Liverpul, mislim da smo već izvukli maksimum plasmanom. LJudi ne shvataju kakav je to uspeh. To je kao da neki klub iz ove naše ABA lige ode u NBA ligu. Možemo li zamisliti kako bi Cedevita, ili neko drugi, prošao u NBA ligu? Eto, te ogromne razlike pandan su onome što su napravili Zvezda, Dinamo, ranije Partizan. Fraza je iz socijalizma da nije sve u novcu – poručio je Zvezdan Terzić.

Venčao me Hrvat, pa šta!?

Hrvatima nije promaklo da je Terzić ispratio prvi posleratni koncert Prljavog kazališta u Beogradu, 2012. godine.

– Kad čujem pesmu zaista ne razmišljam o tome je li iz Hrvatske ili Srbije. Dina Merlina obožavam i ne propuštam koncerte, ne razmišljam odakle je, kao ni odakle je Parni valjak. Van pameti mi je da zbog političkih razloga budemo protiv onoga što jesmo, a jesmo ljudi. Kad je počeo rat, mislio sam da je ružan san, da je to nešto nemoguće. Imam puno prijatelja s ove i s one strane, pa venčao me Hrvat! Miljenko Špoljarić iz Belišća, moj saigrač iz OFK Beograda. Volim Srbiju, ali nisam učen da nekog mrzim.