Детаљ за памћење и историју српског и украјинског фудбала – Марко Девић на терену у дресу репрезентације бивше совјетске републике, а са клупе чека шансу да уђе у игру легендарни Андреј Шевченко. Било је то на утакмици са Енглеском, прошло је много дана од привођења крају Шевченкове играчке каријере, сјајни нападач Милана, Челзија и још неколико европских клубова, рекао је збогом играчкој каријери, а Марко Девић и даље трчи за лоптом. Игра добро у Вождовцу иако је крајем октобра прославио 36. рођендан.
Још мало и пензија
Блиставу партију Марко Девић је пружио недавно на утакмици Партизан – Вождовац (1:2). Србин са држављанством и пасошем Украјине постигао је погодак и није се радовао у Хумској, незаборављајући да је био ђак омладинске школе црно-белих.
– Многи ме питају докле ће публика у Србији да ме гледа у копачкама, бацио сам се у дебела размишљања и не кријем да увелико мислим о пензији. Веома је близу – искрен је Девић.
Марко Девић (27. октобра 1983. у Београду), нападач, млађе селекције Партизана, Звездара, Железник, Раднички (НБ), Вождовац, Волин, Металист, Шахтјор, Металист, Рубин (Казањ) – позајмица Ал Рајану (Катар), Ростов, Вадуз, Сабах (Азербејџан), Вождовац.
– Лепо је сећање на те златне, моје фудбалске дане, говорили су ми многи другови из Београда, Шева и Дева у шпицу Украјине, како то лепо звучи. Част ми је и задовољство што сам играо у нападу са легендарним Шевченком, на ЕП 2012. у Украјини и Пољској. Свака нова реч била би сувишна и покварила би десетине епитета на Шевин рачун. О њему цео свет буквално зна све, предводио је један од најбољих тимова Милана и Челзија, а о томе какав је тренер, показује чињеница да, што је мишљење многих великих стручњака, широм Европе, Шевченко има огроман потенцијал – анализирао је Марко Девић свог некадашњег саиграча из напада жуто-плавих.
Београдско дете са Булбурдера одиграло је 35 утакмица за репрезентацију Украјине, а на питање откуд идеја да се нађе у њиховом дресу, Девић је одговорио:
– Оставио сам дубок траг играјући годинама у Украјини и тако се родила идеја да заиграм за државни тим. Људи из Металиста, конкретно, предложили су националном фудбалском савезу да се и моје име нађе међу играчима украјинске репрезентације. Многи су се чудили како у то време када сам играо на врхунском нивоу и давао голове, за мене нема места у селекцији земље у којој сам рођен. На моју жалост није ми се посрећило да обучем дрес репрезентације Србије, а Украјинци су ме одлично прихватили, као да сам тамо рођен и растао међу њима.
Девић је одиграо 35 мечева за украјински државни тим, још једном се вратио ка селектору нашег сутрашњег противника, Андрију Шевченку.
– Шева је најбољи стрелац у историји Украјине, међутим, Јермоленко је на другом месту и врло лако може да га стигне на листи стрелаца. Нас двојица нисмо дуго друговали, једино на окупљањима репрезентације. Пријало ми је увек у његовом друштву јер је Шевченко фудбалска величина, светска громада! Поред њега увек сам се осећао добро и било ми је јасно да сам и ја нешто направио у фудбалу и животу. Имао сам огроман мотив да покажем што више, тако је то кад си поред легенде. Није ни моја каријера занемарљива, али у поређењу с Шевином...
Постоји могућност да се бивши саиграчи данас поново сретну, међутим много тога зависи и од обавеза.
– Могуће је да ћемо да разменимо неколико реченица већ данас у хотелу, међутим, имам много приватних обавеза и планирам да се видим најпре са људима из репрезентације, везаних за Металист, мој бивши клуб, а са Шевом, ако се сретнем – сретнем. Нисмо се чули телефоном.
Украјинци су, свакако, расположенији од нас због бодовног учинка и пласмана у групи у оквиру квалифиакција.
– Украјина је у огромном налету, обезбедила је одлазак на ПЕ и моје је мишљење да ће наш сутрашњи ривал већу шансу дати младим фудбалерима. Говорим то из своје перспективе, немам никакве информације да ће тако бити – рекао је Марко Девић, сјајни нападач Вождовца, радо вишен на било ком делу украјинске територије.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.