INTERVJU, Marko Dević: I danas sanjam Džona Terija

0

Petnaest godina prošlo je od kako se Marko Dević iz Voždovca otisnuo u Ukrajinu

FOTO: FK Voždovac

„Zaradio” je Marko Dević dres Ukrajine i kao domaćin igrao na Evropskom prvenstvu 2012. u timu sa Andrejom Ševčenkom, prešao u Rusiju i sa Rubinom utišao Liverpul, usput kupio pehare...

Pa, sada, ponovo došao na mesto koje sa kojeg je krenuo na internacionalnu avanturu! Istina, uz koji sprat više!

Sa ekipom sam nepunih nedelju dana, pa mi je rano da je analiziram ili pravim poređenja. Ono što je sigurno je da je na većoj nadmorskoj visini – nasmejao se iskusni napadač, pre nego što je zavrteo film.

Kako je došlo do toga da, sa 20 godina, krenete na istok?

Polusezona u Voždovcu je učinila svoje, pošto je Velimir Ciga Đorđević uspeo da izvuče maksimum iz mene, što nije bilo lako s obzirom na to kakav sam bio... Teško je klincu objasniti neke stvari, ali je on uspeo da se spusti na taj nivo komunikacije i preusmeri me. Svaka mu čast i ogromno hvala za to. Sigurno je da bez njegove ruke i pravih reči ne bi bilo ni poziva u Ukrajinu.

Konkretno, radilo se o Volinu iz Lucka, pa u visine. Večnih sećanja je pregršet?

Bilo je zaista mnogo izuzetnih momenata, a jedan od ranijih i najsjajnijih za mene je bilo potpisivanja ugovora za Metalist, gde sam iz Lucka otišao na probu. Tu je i dobijanje pasoša i igranje za reprezentaciju Ukrajine, ali i jednogodišnja avantura u Šahtjoru iz Donjecka, sa igračima koji su danas najbolji u Evropi i Svetu. Dovoljno je pomenuti Daglas Kostu, Vilijana, Fernandinja, Mhitarjana, Luisa Adrijana ili Tešeiru, koji je otišao u Kinu za 50 miliona evra! Uspeo sam da zakačim možda i najbolji period koji je Šahtjor imao.

Kako je došlo do zaduživanja pasoša?

Dobio sam ga pošto iz Srbije ništa nije stizalo. Sa Metalistom sam u sezoni 2007/08 bio prvi strelac lige i odavde nije bilo nikakvih poziva, ali su Ukrajinci bili uporni. Ponudili su se kao pravi ljudi i domaćini, tako da sam u tom momentu mislio da više veruju u mene od Srbije. Prihvatio sam i slobodno mogu da kažem da nisam zažalio!

Kako i bi? Izuzetne prilike se ne propuštaju, a ova je značila i deljenje terena sa Ševčenkom!

Igrali smo zajedno na EP i nekoliko prijateljskih utakmica, kao i jedan protiv drugog, dok je on bio u Dinamu, a ja u Metalistu. Nema dileme da se radi o jednom od najvećih igrača svih vremena i legendi Ukrajine, zajedno sa Olegom Blohinom.

Evropska smotra je priča za sebe, večna, ali i završena pomalo razočaravajuće?

Jedan od najsnažnijih utisaka je definitivno pogodak koji mi je neopravdano poništen na utakmici protiv Engleza, kada je Teri praktično izbio loptu iz gola. Imali smo šansu da ih izbacimo i prođemo dalje, a umesto toga smo doprineli uvođenju VAR tenologije... Bila je ipak, velika stvar učestvovati na kontinentalnom šampionatu, još kao domaćini.

U dresu Ukrajine, odigrali ste 35 utakmica i postigli sedam (priznatih) golova, od čega su tri išla u paketu?

Bilo je to protiv San Marina. Prvi het–trik u istoriji ukrajinske reprezentacije, sigurno još jedan od momenata koji mi znači.

Posle Ukrajine „išla je” Rusija?

Rubin, u jednu ruku teška epizoda, jer sam prešao tamo kada je izbio rat oko Krima. Moguće je da je onda i na političkom osnovu izostao poziv za reprezentaciju. Mogao sam još da igram, jer je konkurencija bila slabija nego pre toga, ali su se provlačile priče da nisam partiota. Ništa ne mogu da tvrdim, međutim, sigurno je sve to imalo udela. Nije bilo lako, ali je istovremeno bilo i lepo u Kazanju.

Koji biste detalj izdvojili iz Rubina?

Gol koji sam dao protiv Liverpula, na prvoj utakmici Klopa na Enfildu, bio je i najlepši u karijeri. Ostali smo neporaženi, igrali 1:1. Sjajno sam  ispratio dijagonalu, primio loptu ramenom i desnom nogom poslao loptu u suprotan ugao.

Koji je razlog povratka u Srbiju, posle iskustva i iz Vaduza i Sabaha?

Veliki deo razloga je porodica, jer ćerka kreće u predškolsko, polako će i škola. Istovremeno, zdravstveno sam spreman, tako da posle kontakta koji je bio između predsednika i mene, nije bilo nedoumica.

Šta vam je najviše nedostajalo iz Beograda?

Da dođem kod porodice, bake, roditelja, strica... To su neki ljudi sa kojima sam odrastao i obeležio period života koji je najdragoceniji.

Sa Zmajevima bi trebalo da ostanete barem do kraja sezone, a o ambicijama dovoljno govori vaš dolazak?

Najvažnije je da se sprovede adaptacija, odnosno da se mladim igračima pomogne da se razviju i krenu pravim putem. Tu sam da im pomognem, ali se nadam i što višoj poziciji u prvenstvu – ne jenjava Devićeva fudbalska glad.

Komentari (0)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru