Милош Вазура: А, следеће – титула!

Прави број, ал' модификован глас са „оне стране жице”, уместо уобичајеног - за нијансу дубље „добар дан” Милоша Вазуре, очито, плод дочекане зоре зачињене песмом, како и не би: Партизан је четврти пут за редом освојио Куп Србије!

Међутим, изузев победе над Црвеном звездом, у Хумској - одвајкада слађе од меда, генерални директор има још један разлог за понос, у свакој сезони откад је на Топчидерском брду радовао се трофеју: 2015. – титула, 2016. – куп, 2017. – дупла круна, 2018. и 2019 – куп!

- Мој шести трофеј, сваке године - најмање пехар! Честитам екипи, Сави Милошевићу, бившем шефу Бати Мирковићу, помоћнику Гордану Петрићу... Сви имају заслуге, велика ствар за нас, сатисфакција на крају сезоне. Добродошло и у финансијском смислу, цене играча после добре партије у финалу могу само да скоче. А, знате, ситуација није блистава... – отвара душу дан после финала Милош Вазура.

Најдражи трофеј до сада?

- Нее... Заборавили сте дуплу круну? Међутим, с обзиром на то колико је ова година била тешка, уз подсећање да су нас сви одавно отписали, најновији куп носи нарочиту драж. У Србији смо рекордери, сад, остаје нам да стигнемо и Хајдук, постанемо то и у оквирима старе Југославије. А, знате, имали смо „милион” проблема...

Како сте преживели финале, требало је сачувати капитал више од 80 минута?

- Било је неизвесно: Црвена звезда, пре меча, фаворит. Знали смо да нам цела сезона стаје у утакмицу, играчи су дали све од себе, сад су ме из стручног штаба обавестили: седморица су претрчала преко 11 километара!

Кога бисте нарочито похвалили?

- Нећу никог да издвајам. Сигурно да ми осмех мами играње најмлађих: Страхиње и Лазара Павловића. Штоперу честитам 18. рођендан, имали сте прилику да видите какав је већ сад играч. Приде, драго ми је због прелепог краја каријере Саше Илића, уз трофеј, како наш капитен и заслужује. Сад, у нове победе!

За разлику од претходних дуела с вечитим ривалом, нисте били на стадиону „Рајко Митић”?

- Нисам, али јесу чланови УО, кажу, лепо су дочекани. Још раније сам замислио да гледам финале на другом месту, најбитније, све се добро завршило.

На трећем полувремену, у ресторану „Паша”, ко је био вештији с микрофоном: ви или тренер Милошевић?

- Не знам да певам, само се дерем. С друге стране, Саво пева, па „убија”! Недавно, кад је водио играче у етно село Станишићи, замолили су га за пар песама, није хтео, уз обећање да ће то да учини кад освојимо куп. Свака му част, подигао је екипу, неке играче вратио у живот, на пример - Остојића, јунака. Међутим, Милошевић није сам, има одличан стручни штаб, вредно раде.

Саво је, дефинитивно, стабилизовао екипу, хоће ли да добије веће ингеренције у прелазном року?

- Тако је, тражио је да активно учествује у летњој пијаци. Наравно, заједно са мном.

Ко ће да остане од играча, тј. није на продају?

- Прелазни рок је жива ствар, зависи од понуда, ако буду толико добре да не могу да се одбију... Још нешто: не постоји никаква трансфер листа!

Можете ли од Челзија да откупите Данила Пантића, баш као што сте прошле године од Олимпијакоса Сашу Здјелара?

- Стављена је већа цифра него за Здјелара, али може сигурно да се преговара за мање пара. Желимо да оставимо Панту!

Највише понуда, претпостављамо, има најбољи стрелац Рикардо?

- Рикардо је ту, миран, иде да се одмори. И, да знате: питао је кад да се јави!

Помиње се да би Страхиња Павловић могао у Јувентус?

- За Страхињу има много понуда, али није време да причамо о томе. За сада, све је на нивоу разговора. Може да се догоди да то буде и највећа продаја откад сам у Хумској. Јако је млад, зашто бисмо га уопште продавали?

Ко ће да буде прво појачање?

- Преговарамо и са странцима...

Партизан ће у наредној сезони да буде јачи?

- Морамо да се појачамо. Циљ: јуриш на титулу! Неће да буде лако, али... – са оправданим таласом оптимизма закључио је Милош Вазура, напоменувши да је најновији успех и са потписом председника Милорада Вучелића, потпредседника Владимира Вулетића и доскорашњег спортског директора Ивице Илиева.