Српска судијска школа у дебелом је офсајду! Далеко од велике сцене, са свега тројицом активних ФИФА судија у 2019. години, забасала је у више него очигледну кризу.
Зато и не чуди податак да је овог пролећа уписала најгори резултат од како самостално „дејствује” на европским теренима – са свега две утакмице међунардоног карактера.
Да невоља буде већа, обе је уписао исти човек – Срђан Јовановић. Београдски арбитар, углавном „недоступан” на домаћим утакмицама, у фебруару је водио меч шеснаестине финала Лиге Европе, БАТЕ – Арсенал, 33 дана касније судио је дуел Казахстана и Шкотске, у квалификацијама за Првенство Европе. И то је све од арбитара под ингеренцијом ФСС.
Ђорђић пао на енглеском
Милош Ђорђић, због лошег познавања енглеског језика, одложиће европски деби за неке боље дане...
Наводно, београдски интернационалац пропустиће читаву 2019. годину, јер је пао на тесту из познавања страног језика.
Додуше, средином фебруара, на центру стадиона у Цириху, нашао се и Милорад Мажић, завршавајући каријеру на европским теренима, у дуелу швајцарског тима и Наполија.
Најбољи српски арбитар свих времена запутио се потом у Кину, остављајући ФСС са свега четворицом ФИФА судија у тек започетој години.
У канцеларију на Теразијама 35, у међувремену, стигао је план пута за меч Бајерн – Ливерпул. Касно, међутим, Мажић је првог мартовског дана већ био на путу ка Азији...
Брзо је отпао и Милош Ђорђић, практично и пре промоције у интернационалног арбитра. Другачији разлози, сасвим предвидиви, избацили су из озбиљних европских прича и Новака Симовића.
Симовића коче године
Иако у групи тек промовисаних интернационалаца, на европским утакмицама нема ни Новака Симовића.
Арбитар из Ловћенца највећег противника има у – својим годинама. У 37, сасвим логично, као дебитант није превише интересантан надлежнима у УЕФА.
Практично, обојица дебитаната, нису ни имала честиту шансу да буду делегирани барем за једну од многобројних квалификационих, чак ни пријатељских, утакмица сениорских екипа. О турнирима млађих селекција да не говоримо...
Иако од 2012. са ФИФА знаком, додуше уз годину прекида, није више тако супериорна ни позиција Данила Грујића.
Нишлија је често „радио” преко границе, протеклих година, у пролећним данима, судио је чак и ЕП кадета, али је ове сезоне његова истина спакована, углавном, у позивима из арапског света, из Египта и Саудијске Арабије...
Далеко од експанзије започете 2014, оличене чак у 12 утакмица у пролеће 2015, српска судијска школа у великим је мукама.
Ако и занемаримо поткусуривања на домаћим теренима и чињеницу да најгори и најкомпромитованији у континуитету и најчешће суде, европско огледало уме да најбоље разголити стварност. Тачно до истине...
А, она је непобитна – после Срђана Јовановића позиције наше, до не тако давно и у Европи узорне, судијске школе биће на историјском минимуму. Много нижем нивоу од постојећег...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.