Црна Гора – одвајкада богомдана за чојство, јунаштво и појавом кожне лопте, новотарије из „бијела свијета”, неисцрпни извор фудбалских талената.
Идеалан представник – Небојша Косовић, за пријатеље – Кића, Никшићанин са умећем да „милује бубамару”, зналачки је уз помоћ саиграча наводи ка противничкој мрежи, тренутно – на радост навијача Партизана.
Креатор игре црно-белих, у јеку припрема Парног ваљка у турском Белеку, у перо извештачу Журнала издиктирао је импресије о црногорским величинама, асовима светског формата – са заораним дубоким браздама у планетарном лоптању у последње три деценије. Фудбалском Ловћену!
Прича о Дејану Савићевићу, Предрагу Мијатовићу, Мирку Вучинићу, Стевану Јоветићу и Стефану Савићу – питка, анегдотама разиграна, као поток са Косовићеве Требјесе...
ДЕЈАН САВИЋЕВИЋ
- Слушах одмалена причу из Милана: кад је Капелу и осталим мајсторима рекао – „Видите, ово вам је теретана, е, то мени не треба!”
МИРКО ВУЧИНИЋ
А, анегдота... Пред Швајцарску, у Подгорици, заспао је на столу за масажу. Треба да се изађе на терен, нико не сме да га пробуди. Приђе Саво Павићевић, лагано: „Мирко, не бих те ја будио, но, нам требаш...'' Епилог: изашао је сам пред голмана и боцнуо лопту – 1:0 за Црну Гору!
СТЕВАН ЈОВЕТИЋ
Велики професионалац, ни кап алкохола, никад. Изађе у град, пије само воду. Пола сата пре сваког тренинга иде у теретану, загрева се, истеже. После дрила – остаје, вежба завршницу. Велики радник, упоредио бих га с Роналдом.
Најважније: остао је чврсто на земљи, нађе се пријатељу, за било шта. Кад сам се повредио одмах ме је звао, понудио се да плати операцију, опоравак код Андре... Људина!
МАРКО ЈАНКОВИЋ
- Мислите, Меси? Дружимо се већ 10 година, последње три смо цимери, нераздвојни. Играли смо као клинци и један против другог: Марко за Партизан, ја за Вошу. Кад год нешто треба, ту је. Другарчина!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.