Једна од најлепших београдских легенди је она како је Предраг Радосављевић у лето 1985. одлучио скине дрес Црвене звезде, не прихвати одлазак на позајмицу у никшићу Сутјеску, и одлети преко Атлантика да Америкаце учи „сокеру“.
Прича каже да су неки Американци чули како у Београду постоји турнир у малом фудбалу на коме се окупљају мајстори „петопарца“ из целе Југославије.
Добро су чули, био је то чувени турнир на Ташмајдану. Играло се слично такозваном „индор-фудбалу“ – тада најближој верзији сокера коју су Американци познавали - са тереном величине хокејашког са мартинелама. Трибине стадиона на Ташмајдану биле су пуне сваког дана, а за финале је тражена карта више.
Американци су дошли да по препоруци виде неколико играча. Сви су били мајстори „на петопарцу“, али сви су остали у сенци дриблера који је играо за Витановачку. Преки је био тачно оно што су Американци хтели и историја „сокера“ је почела да се мења. Радосављевић је у 22. години одлучио да се растане са Црвеном звездом и оде у Америку.
- Питали су ме да ли хоћу да играм за новац. Наравно да сам хтео. И отишао сам – испричао је Радосављевић мање романсирану страну урбане легедне.
Радосављевића даљина од домовине не спречава да прати шта се дешава у српском фудбалу.
- Све пратим. Гледам утакмице кад могу. Највише пратим шта се дешава у Црвеној звезди и Чукаричком. То су моји клубови, моје фудбалске љубави. Драго ми је што се Звезда вратила у Лигу шампиона. Добро је што је репрезентација играла на светском првенству у Русији, сад би требало радити на пласману на европско првенство.
Питамо га да ли у српском фудбалу има места за Прекија.
- Замало, пре доста година... Имао сам позив, не бих о томе због људи с којима сам причао. Није се одиграло по плановима. Сад можемо да причамо шта би било да је било. А у будућности... Нисам сигуран да ће пут да ме води на ту страну.
(ЦЕО ТЕКСТ можете да прочитате у данашњем штампаном или ПДФ издању Журнала)
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.