Један стари директор дао ми је савет. Рекао ми је „директор који се закуца у своју канцеларију, ту нема ни директора ни фудбала“ - каже први човек Црвене звезде

Tweet

На истом месту седели смо пред крај 2014. Улица Љутице Богдана 1а, просторије руководства Црвене звезде. Звездан Терзић је био још „свеж“ на функцији генералног директора, али први резултати рада су се већ осећали.

Подсетили смо га на интервју о личним утисцима и наслов који је „извучен“ из признања да се повремено питао шта му је требало да прихвати посао на Маракни.

- Не сећам се тачно шта сам рекао, али знам да се нисам покајао – узвратио је први оперативац Црвене звезде: - Кад сам дошао знао сам шта ме чека. Цео мој живот је испуњен изазовима. Да сутра поново кренем, ишао бих истим путем.

У години која је подсетила на најславније дане Црвене звезде, са олакшањем прелистава и креће неочекиваним путем.

- Сада нам је теже! Подигли смо лествицу очекивања звездаша. Пре 4,5 године нисмо имали шта да изгубимо, јер су од Звезде малтене сви дигли руке. Клинички мртав клуб, рачун у блокади, без играча и новца, огромни дугови... Били смо срећни кад смо 2014. довели Удинезе. Хвалили смо се да играмо европску пријатељску утакмицу, а ове године смо против ПСЖ-а, Наполија и Ливерпула играли Лигу шампиона, не дугујемо ни једини динар, десет дана раније исплатили смо децембарску плату.

Резултат на терену је крајњи производ много послова урађених на пољу које јавност не види. Терзић невољно пристаје да открије како ради тај административни механизам свестан да прича тако са клупског прелази на поље личног учинка

- Један стари директор дао ми је савет. Рекао ми је „директор који се закуца у своју канцеларију, ту нема ни директора ни фудбала“. Неопходно је бити на терену, у контакту са људима, институцијама, фирмама, секторима клуба, играчима... Ово је много динамичан посао. Ја са проблемима Звезде заспим и ујутро се пробудим.

Посао генералног директора Црвене звезде није радни дан „од девет до пет“. Терзић је отворио једну страницу роковника.

- Будим се око пола 8, тада већ читам мејлове, шаљем мејлове, добијам извештаје, делим задатке... Нема радног дана. Од кад отворим очи, па док не легнем ја сам у функцији Звезде. Никад не искључијем телефон, нити дозвољавам да моји сарадници искључују телефоне.