Пише: Златибор Репић
Из Суботице је после дугог низа година лепа слика отишла у свет. Перфектан терен уз атлетску стазу по европским стандардима Градски стадион на северу Бачке издвојио је као позитиван пример српске фудбалске јесени.
Спартак се до пре два дана жртвовао играјући утакмице у Кули где услови ни приближно нису тако добри, како би најзад добио травнату подлогу какву одавно заслужује.
Меч Плавих голубова и шампиона најбоље показује колико квалитет игре и утисци о такмичењу зависи од терена и амбијента. Без обзира што у Суботици није реконструисан цео стадион, на најсевернији град у Србији сада ће да се гледа другачијим очима!
Било би сјајно кад би више клубова могло да учини оно што су људи из Спартака, уз помоћ локалне самоуправе.
Радник се потрудио да има солидне услове, још на свом објекту током читаве јесени угошћује комшије из Врања. Чукарички такође заслужује похвале, али ништа чудно кад се зна да је у питању приватан клуб.
У Крушевцу се већ годинама кад дође позна јесен игра по ораници, терен у Новом Саду никад није изгледао горе а на њему играју два суперлигаша, у Лучанима, Нишу и Шапцу је тек мало боље.
Бачка Паланка нема лошу траву, али стадион не личи на суперлигашки. Вештачка подлога на стадиону Вождовца је одавно дотрајала, Рад и Земун више кубуре са пратећим објектима него са тереном.
Због тога су најављене реконструкције фудбалских објеката у 2019. више него неопходне. Колико год кандидатура Србије, Грчке, Бугарске и Румуније за организацију Светског првенства 2030. изгледала далеко, неопходно је да наша земља начини велики инфраструктурни напредак.
Можда би нам у том случају и трибине биле пуније. Податак да се у целом колу окупило 8.250 гледалаца, колико је некад било нормално на просечној утакмици, указује на озбиљан проблем пред којим не смемо да затварамо очи.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.