Пре неколико дана, међутим, срели смо и то баш испред Градског стадиона у Нишу, у свом препознатљивом стилу и са осмехом на лицу радо је пристао на разговор за Журнал.
– У Ниш и Раднички дошао сам крајем јесени 2014, на позив тадашњег председника Видака Перовића, којем сам неизмерно захвалан на поверењу. Раднички је био у тешкој ситуацији, на претпоследњем месту са само 12 бодова. Договорило смо, после анализе стања у клубу, да поред основног циља – опстанка у лиги, обавезно прионемо на школовање играча за први тим и да више урадимо на њиховој промоцији. Прво што сам урадио је било довођење Милана Раставца, врхунског стручњака, на место шефа стручног штаба. На његово инсистирање, ангажовали смо четворицу младих нишких тренера од којих посебно издвајам наjталентованијег Предрага Пешића, пред којим је будућност, и Марка Стојановића, раније ангажованог у репрезентативним селекцијама. Ангажовано је чак осам новајлија и остварили смо изузетан резултат – на крају сезоне Раднички је био далеко од зоне испадања, на деветом месту.
Наредни период, истакао је Јовановић, Радничком је донео унапређење на више поља.
– Велики корак ка ефикаснијем функционисању клуба било је постављање скаутинг мреже у региону, у договору са Миланом Раставцем, после чега сам ангажовао људе у које имам безгранично поверење. Та мрежа је у највећем моје дело. Организовали смо велики број селективних утакмица, ту су одабрани и Лазар Ранђеловић, који је продат грчком Олимпијакосу за рекордан новац, Андрија Апостоловић, Алекса Јовановић, Петар Крстић… Уверен сам да ће многи од њих бити стубови Радничког у наредном периоду, наравно, ако се настави са квалитетним радом. Вратили смо и наше Нишлије, између осталих, голмана Александра Јовановића, који је експресно постао А репрезентативац, после 30 сушних година на Чаиру. Раднички је добро приходовао од његовог трансфера у Архус. Довели смо и Милана Павкова, којег се Војводина одрекла и после шест месеци продат је Црвеној звезди за велику суму новца. Ангажован је и Лазар Арсић.
Раднички је, наглашава Марко Јовановић, уз висок пласман, рушио клупске рекорде:
– Уз одличне односе са свим председницима, посебно тренерима, сматрам да сам значајно допринео новом изгледу и уградио себе у Раднички. Раставац је био најупечатљивији и драго ми је што се доказао и на интернационалној сцени, као успешан тренер у Грчкој и тренер у стручном штабу А репрезентације. Жао ми је Милана Ђуричића што није остао дуже после квалитетног рада у Радничком. Данас је на Чаиру Ненад Лалатовић, тренер кога изузетно поштујем и он је све то апсолутно оправдао најбољим стартом у историји клуба. Мало је рећи да смо имали добру сарадњу. Ја сам био и остао уз Раднички. И увек ћу бити.
О томе шта ће даље, Јовановић каже:
– Имао сам, одмах после растанка са Радничким, више понуда да исту функцију коју сам обављао на Чаиру преузмем у неколико тимова домаћег првенства, али одлучио сам да мало одморим. Недавно ми је стигло још једно велико признање – позван сам да будем скаут за један од највећих грчких клубова за Балкан, а стижу понуде и из Француске. Видећу, сада највише времена проводим са синчићем Вуком и супругом Даром, и не бринем много.
На крају, Марко Јовановић се захвалио играчима и запосленима у Радничком, на, како каже, лепе четири године сарадње.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.