ПИШЕ: Бранко СПАСОЈЕВИЋ
Камени осмеси у свечаној ложи стадиона у Хумској, наручени пољупци, под „паљбом” камера и фото-апарата, као увод у општу хистерију и увреде испод сваког нивоа људскости.
Погани речник у спирали неодговорности узурпирао је и оно мало преосталог простора за причу о фудбалу и дискусију на тему како је уздрмани Партизан очитао лекцију никад моћнијој Црвеној звезди, учеснику Лиге шампиона у 158. дерби причи.
Хтели су то други, можда и најмање Владимир Стојковић, чија емотивна реакција и касније горко извињење не одударају од давно профилисане личности вечитог екцентрика.
Стојке јесте увредио своју земљу и иницирао лов на Ненада Ђокића, једино храброг човека да каже „да, био је гол”, из ходника Хумске, на светло дана, истерао ђавоље адвокате и сам затворио причу о снази и моћној партији свога тима.
Али...
Запарале су уши каснији концентрични кругови увреда у режији Митра Мркеле, Милорада Вучелића, Милоша Вазуре и Светозара Мијаиловића, знатно одговорнијих актера у читавом злоделу медијског черечења дербија и овдашњег фудбала.
Таблоидна прича из фудбалске Куће великог брата, без имало одговорности према данашњици и историји, јер је унутар омеђених зидова српских клубова одавно умрла брига о будућности, није нестала ни са јучерашњим, лажним, помирујућим речима.
Небитно да ли су их сами изустили, или остали уписани само као пуки потписници испод увређујућих конструкција, забасали су одавно у кажњиву зону одговорности.
Нису увредили само оних 15.000 искрених навијача на стадиону Партизана, већ и пљунули у лице и армији давно разочараних и преварених љубитеља српског фудбала, цементирајући њихову одлуку да у догледно време, у широком луку, заобилазе домаће стадионе.
Неће се очекивања овдашњег мњења мењати, нити добацивати много даље од актуелног тренутка. Нажалост, у читавој причи, трагајући за решењем проблема и са оне, разумније стране стварности, нико није отишао много даље од већ одавно излизаних прича о увођењу гол-технологије и код нас.
Чак ни међу бајним судијским коментаторима није прорадила колегијална саосећајност да се удубе у суштину одлуке из тог 73. минута дербија. Има ли већег лицемерја у причи о гол-технологији у ситуацији кад судија иза гола сече у тренутку за таксу од тричавих 80 евра? Најмање у Европи. И сме ли неко том момку, неошинутом у овом невремену, после свега нешто да замери, камоли подигне Србију на ноге...
Ситни интереси, ништа више од тога. Себично, мазохистичко, уживање у сопственом, лично, замишљеном кругу. Миљама далеко од дерби приче и величине Црвене звезде и Партизана.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.