Изузетно вредну победу коју су Вождовчани у суботу остварили против Динама из Врања, испратили су и упечатљиви моменти после последњег судијског звиждука, кад је дошло до кошкања испод северне трибине, резервисане за домаће навијаче.
Исход је био црвени картон за Милоша Антића, резервног играча Врањанаца, а у осврту на дешавања тренер гостију Драган Антић истакао је да је Борко Дуроњић, крилни нападач Змајева, називао црне играче Динама мајмунима и, уопште, провоцирао током целог меча.
- То је потпуна лаж! Никад не бих увредио играча другачије боје коже, што и играчи могу да потврде! Ја малтене и нисам имао контакт са њима, не знам их, нити су ми они ишта рекли. Закачио сам се само са Вукајловићем, пред крај полувремена, када сам га одгурнуо да брже изведем аут, јер је исценирао пад и одуговлачио. За то сам и добио жути картон, оправдано. Знам га иначе дуго, извинили смо се један другом, и ту је све било у реду – истиче Дуроњић.
Осврнуо се и на тренутке пре уласка у свлачионицу.
- На крају утакмице, видео сам да су један од фудбалера Динама и можда помоћни тренер ишли ка нашим навијачима и почели да се свађају са њима. Истина је то да сам тада претрчао 70 метара, јер сигурно нећу да дозволим да противници вређају наше навијаче, који су платили карте да нас гледају. Ништа њима двојици нисам погрешно рекао, само сам их склонио са стране, док је мене играч Динама са бројем 23 пљунуо. Питао сам га у чему је проблем, а он ме ухватио за врат и том приликом изгребао, због чега је на крају и добио црвени картон. Ту нисам могао да се контролишем, али нисам ударио дечка, нити га опсовао. Тада је дошао тренер и такође ме ухватио за врат и псовао. Одгурнуо сам се од њега и склонио се са стране. Те изјаве да сам ја безобразан и да сам вређао играче друге боје коже немају смисла. Боље да се позабави тиме што он прича и својим играчима, него да ставља мене у уста – готово у даху је пренео Дуроњић.
Млади офанзивац је, вреди подсетити, недељу дана раније био „херој” утакмице у Нишу, где је Ивана Булајића, домаћег играча који је изгубио свест, енергично положио на страну како не би „прогутао језик“.
Истина је, међутим, да место у центру пажње завређује и добрим партијама. У суботњој победи на крову био је један од најзапаженијих актера – константна опасност по гол.
- Много нам је требала та победа, коју смо и заслужили. Преко Луковића и Јевтића смо имали две стопостотне прилике још у првом полувремену. Требало нам је времена да пробијемо бедем, али добро... Све се отворило када нас је капитен Павловић на најслађи начин довео у вођство, из корнера, да би Ступаревић отклонио дилеме. После три пораза у низу, ово би могла да буде права прекретница за нас – завршава Дуроњић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
