Постаје већ мини традиција да Црвена звезда у летњем прелазном року продаје играча у Шпанију.
Пре две године у једну од две најјаче лиге у Европи отишао је Александра Катаи, у јулу 2017. у Хетафе се преселио голман Филип Манојловић, а пре неколико дана Урош Рачић је озваничио прелазак у Валенсију и постао други фудбалер у историји најтрофејнијег српског клуба који је директно са Маракане отишао на Местаљу.
Пре Рачића „слепим мишевима” се после стажа у Црвеној звезди придружио легендарни Миодраг Белодедић, после освајања титула шампиона Европе и света обукао је Валенсијин дрес и задржао се две сезоне, па остао у Шпанији и играо за Ваљадолид и Виљареал.
Још један некадашњи фудбалер Црвене звезде био је играч Валенсије, реч је о Николи Жигићу. Прешао је из Љутице Богдана у Расинг 2006. и имао сјајну сезону у Сантандеру.
Клуб са Местаље је реаговао и купио га за 15 милина евра, али није испунио очекивања и постигао је мање голова него што се прогнозирало. Уочи Мондијала у Јужној Африци преселио се из Шпаније у Бирмингем.
Дуг је историјат директних прелазака Звездиних фудбалера у шпанске клубове, сеже од седамдесетих кад су бек Милован Ђорић и голман Ратомир Дујковић склапали сарадњу са Овиједом.
После њих двојице у Шпанију се, окићен сјајним играма у црвено-белом дресу, отиснуо врсни голгетер Душан Савић.
Задржао се једну сезону у Спортингу из Хихона, а потом остварио запажен учинак у Француској као члан Лила и Кана.
Црвена звезда може да се похвали са чак четворицом фудбалера које је из Љутице Богдана довео Реал. Први је круну ставио Милан Јанковић 1987. године и забележио је у краљевском клубу 38 првенствених утакмица.
Био је стандардан, али по завршетку сезоне отишао је у Андерлехт, где је 1990. и завршио каријеру. После њега бели дрес најславнијег светског фудбалског колектива носили су Роберт Просинчеки, Дејан Петковић и Перица Огњеновић.
Просинечки је своје фудбалски најбоље дао Црвеној звезди, такве игре није успео да понови у иностранству у континуитету.
Дошао је у Реал на велика врата, мучиле су га повреде и практично је прву сезону пропустио, наредне две је био стандардан. Каријера га је затим у Шпанији водила до Овиједа, Барселоне и Севиље.
Рамбо Петковић се није снашао у Реалу, испоставило се да је то било и добро за њега, јер се усмерио ка Бразилу и у земљи где се фудбал можда и највише воли постао фудбалска икона.
За разлику од њега, Огњеновић није успео да се издигне после мало одиграних утакмица у мадридском великану. Без обзира што није до краја развио каријеру како се очекивало, Перица је остао упамћен међу звездашима као један од омиљених играча.
Занимљиво је да су још тројица фудбалера Црвене звезде из најсјајније генерације, осим Белодедића и Просинчеког, са Маракане отишла у Шпанију.
Влада Стошић је обукао дрес Мајорке, па наставио у Бетису. Касније је био спортски директор клуба из Севиље.
Борац лављег срца, Илија Најдоски, подигао је пехар у Токију, па две сезоне провео у Ваљадолиду.
Владан Лукић се у Шпанију отиснуо 1993. и постао члан мадридског Атлетика, али није дуго био под „јорганом”, вратио се у Србију и преко Војводине и ОФК Београда поново стигао на Пиринеје и давао голове за Марбељу.
Осим Лукића, још један Звездин фудбалер је са Маракане директно отишао у мадридски Атлетико – Зоран Његуш. Сезону пре њега пут Шпаније је кренуо Горан Ђоровић и постао члан Селте.
Посебно је занимљиво да је и један од првих странаца у Црвеној звезди, Адилсон дос Сантос, преко Маракане стигао до Шпаније.
Прво је био у Бетису, па градском ривалу Севиљи. Бразилац је касније забележио запажену каријеру у Азији, одиграо много утакмица за кинески Далијен и корејски Сеул.
Продаја Горана Друлића Сарагоси реализована је 2001. године, трансфер је био звучан и финансијски тежак. Малерозни голгетер имао је много проблема са повредама и није испунио очекивања.
Друлић је 1997. провео неколико месеци на позајмици из Црвене звезде у Барселони Б, а истим путем ишао је са Маракане и Срђан Пецељ.
Чекало се после Друлића пет година да Црвена звезда реализује нову продају у Шпанију, дошле су две истог лета. Жигић је отишао у Расинг, а Бошко Јанковић у Мајорку.
Дејану Лекићу је једна добра сезона у Црвеној звезди и у елитном рангу била довољна да оде у Шпанију, продат је 2010. Осасуни.
Душка Тошића је ангажовао Бетис лето касније, садашњем репрезентативцу Србије значило је за рехабилитацију каријере што је провео одређени период на Маракани.
Дошао је нови талас Срба у Шпанији. Александар Катаи је тек на тренутке показао раскошан потенцијал у Алавесу, брзо је отишао.
Филип Манојловић је млад и чека шансу испред мреже Хетафеа. Урош Рачић је стигао да још једном обори прогнозе, трансфером у Валенсију већ је то учинио.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.