ПИШЕ: Златибор Репић
Спуштена је завеса на 12. суперлигашку сезону у Србији. Очекивали смо да ћемо протекло такмичење памтити више по добром него по лошем, али објективна оцена није таква. Био је ово ипак, шампионат пропуштених прилика.
Имали смо шансу да прво заједничко зимовање Црвене звезде и Партизана у Европи искористимо за побољшање слике о домаћем фудбалу.
Уместо лепшег утиска добили смо никад лошије суђење, огромне сумње у регуларност, рано решену трку за титулу и мучну борбу за преостала места на међународној сцени и опстанак.
Поново је до изражаја дошао наш менталитет – идемо увек лакшим путем ма колико лош био. Цех је платио судија Срђан Обрадовић. Арбитар из Јагодине после несхватљиво досуђеног једанаестерца за Спартак против Радничког завршио је у притвору.
Много се више после меча у Суботици причало о њему него о начину на који је делегиран. Милорад Мажић наводно, није могао да суди дуел кандидата за Европу како би се одморио за финале Лиге шампиона, а шест дана касније делио је правду на утакмици Омладинске лиге Србије Војводина – Раднички 1923?!
Ни најављене промене у Судијској комисији ФСС неће да нам реше све проблеме. И раније су други људи долазили на руководећа места, па грешке и сумњиве појаве нису сведене на минимум. Тако, уосталом, увек бива кад се бавимо последицама, а не узроцима.
Регуларност није у потпуности постигнута ни увођењем плеј-офа и плеј-аута. Неколико екипа кад је обезбедило опстанак играло је са резервним саставима и без мотива, исто се понашао и Спартак на гостовањима код Црвене звезде и Партизана.
Протекле сезоне црвено и црно-белима су први пут одузета по два бода због саопштења за јавност. Чинило се да је вербални деликт поново уведен, међутим, за сличне преступе нису кажњени многи други, поготово Новосађани, Суботичани и Нишлије. Строгост је испробана на најјачима, а ефекат је био скоро никакав.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.