Ко зна коју по реду горку пилулу испили су Чачани, таман толико да свима у клубу, навијачима по највише буде и мука од свих дешавања и вести које од старта првенства стижу са стадиона крај Мораве.
Набрајање би одвело у недоглед, а прича дуга 90 минута из Горње вароши и дан касније, извесно је, много мање боли од мора проблема за које би требало бар покушати пронаћи какво–такво решење, остварити велики подвиг, изборити опстанак у Супер лиги.
Ако је дуел са Земунцима слика и прилика актуелног тренутка у чачанском суперлигашу, питање је како уопште и размишљати о немогућој мисији, 14. месту на крају првенства. Ништа више од тога и наде да ће Чачани и од јесени на градском стадиону гледати суперлигашке мечеве.
Није тајна, само три дана пред дуел са Земуном, шеф стручног штаба Игор Спасић вратио је опрему, спаковао кофере, био спреман и већ виђен на путу за Београд. Остаје на стадиону крај Мораве, али није променио мишљење.
– Увек сам спреман да преузмем одговорност, али не знам шта бих са „оптуженичке“ клупе могао да одговорим. Ако треба и хиљаду пута ћу поновити, јесењих 15 бодова, имајући у виду проблеме са којима смо били суочени и више су од подвига.
По мишљењу стратега Борца, дуел са Земуном, као под индигом пресликава актуелни тренутак у коме се налази суперлигаш са Мораве.
– Морамо се суочити са истином иако је она за нас у овом тренутку баш болна. Немамо играчки кадар вредан Супер лиге. Шта више у Горњој вароши нисмо личили на прволигаша, устручавам се да кажем, чак и трећелигаша. Играли смо без играча који су ангажовани у зимском прелазном року, нису регистровани због клупске блокаде.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.