АНАЛИЗА: Девет новајлија Партизана, Стојковић и Тошић сјајни, Сума, Антонов и Соломон испод очекивања

По оценама одскочио је Зоран Тошић, по броју утакмица Огњен Ожеговић, а по општем утиску Владимир Стојковић.

Место стандардног првотимца током већег броја утакмица у првом делу сезоне имали су Немања Р. Милетић и Милан Митровић.

Данило Пантић у финишу јесени показао је да је заслужио већу минутажу. Више се очекивало од Сејдуба Суме и Немање Антонова.

Зоран Тошић представљен је уз голмана Стојковића као највеће појачање црно-белих у летњем прелазном року. Репрезентативац Србије на 76 утакмица још више би потврдио тај епитет да због повреде није пропустио финиш у првенству и Лиги Европе.

Популарни Бамби вратио се у Хумску после осам година кад је Парни ваљак изборио пласман у групну фазу другог по значају УЕФА такмичења.

Поновни деби у борби за бодове имао је против Младости у осмом колу. Одиграо је одлично, иако се није уписао у стрелце. Просечно, бивши играч ЦСКА, Келна и Манчестер јунајтеда постизао је гол на сваком другом мечу.

Тошићеве добре игре илуструју и оцене Журналових извештача, са 7,47 најбољи је суперлигашки фудбалер, али на нашој листи није на првом месту јер испунио услов да одигра две трећине утакмица.

Владимир Стојковић је без дилеме најзаслужнији што се Партизан пласирао у Лигу Европе, па чак и зато што ће презимити на међународној сцени.

Бриљирао је у двомечу плеј-офа против Видеотона, одбранио је зицер у првом сусрету, као и неколико шанси тима из Секешфехервара у уводном делу окршаја у Мађарској.

Репрезентативни голман на домаћој сцени због повреде је пропустио две утакмице, од одиграних блистао је у оба вечита дербија, на првом је оцењен деветком, на другом је добио 8,5.

Заслужан је и за бод против Напретка у Хумској у 90+7. минуту јер се прикључио нападу, лопта га је окрзнула и дошла до Евертона чији је шут завршио у мрежи.

Успех Парног ваљка у овој сезони више ће зависити од останка Стојковића и Тошића него од довођења појачања. Искуство и квалитет двојице Орлова, од којих ће голман сигурно бити учесник СП 2018. у Русији, од непроцењивог је значаја за састав Мирослава Ђукића.

Огњен Ожеговић дошао је у Партизан уз доста помпе. Стигао је као замена за вршњака Уроша Ђурђевића, уз Леонарда најзаслужнијег за дуплу круну црно-белих прошле сезоне.

Навијачи му нису пожелели добродошлицу, поручили су му чак на дебију (против Мачве у пријатељској утакмици) да се не радује заједно с њима јер нису заборавили његово школовање у Црвеној звезди и још више поруке против Парног ваљка на друштвеним мрежама.

Новајлија из Чукаричког ипак, је на терену успео да задобије симпатије. Ожеговићев гол против Јанг бојса одвео је првака Србије у шеснаестину финала Лиге Европе.

Да је затресао мрежу и у 156. вечитом дербију на затварању јесени дефинитивно би постао јунак екипе. Остаће ипак, упамћено да је изборио први пенал за Партизан у окршајима с комшијама после 22 године.

Данило Пантић се пре непуне три године ружно растао с Партизаном. Млади репрезентативац шест месеци је чекао да му истекне уговор и пређе у Челзи.

Славни лондонски клуб слао га је на позајмице у Витесе и Ексцелзиор, али није се наиграо у холандској Ере дивизији. Летос је одлучио да би му било најбоље да се врати у матични клуб.

Учинак талентованог везисте био би вероватно бољи да му тренер Ђукић често није додељивао улогу по левом боку везног реда.

Пантић је заблистао на неколико утакмица, један од најбољих на терену био је и у 156. вечитом дербију, што је наговештај да би на пролеће могао да покаже због чега је био пројектован и као потенцијални наследник легендарног капитена црно-белих Саше Илића.

Немања Р. Милетић држао је константну форму током целе јесени. Са искуством из Белгије дошао је у Хумску да појача штоперску позицију. Брзо је истиснуо из тима Лазара Ћирковића, играо готово без кикса.

Шеф струке Парног ваљка као некадашњи сјајни дефанзивац умео је да процени колику корист може да има од бившег играча Борца из Чачка и Војводине. Како је период прилагођавања прошао на пролеће се од Милетића очекује више.

Сејдуба Сума у првих шест месеци у редовима шампиона Србије дефинитивно није оправдао епитет најскупљег појачања Партизана у историји клуба. Трансфер из Слована износио је 1,65 милиона евра.

На душу руководства црно-белих иде што су га довели неколико дана уочи првог меча с Олимпијакосом у трећем колу квалификација за Лигу шампиона.

Није добио шансу у првом мечу, био је стрелац за реми у Пиреју. Уписао је име на семафору и у Фелшуту, али је само два гола постигао при резултату 0:0 – против Црвене звезде у Хумској и Радника у Сурдулици.

Милан Митровић био је један од четворице новајлија пристиглих у Партизан у последњим данима зимске пијаце.

После кратког периода прилагођавања Мирослав Ђукић је бившем играчу Земуна, Рада и турског Мерсина пружио шансу у континуитету. Испао је из тима за последњу утакмицу против Црвене звезде, али комплетан утисак је повољан.

Реч је о стабилном играчу способном и да тресе противничке мреже, што му је успело три пута протекле јесени.

Немања Антонов, упамћен као леви бек репрезентације Србије до 20 година, освајача трофеја светског првака 2015. на Новом Зеланду, није се изборио за велику минутажу. Због лошије игре у одбрани предност је имао Немања Г. Милетић.

Антонов такође је касно дошао, дуго је пролазио кроз период аклиматизације на нову средину. Место стартера у 156. вечитом дербију услед грешака његовог конкурента на претходним мечевима, наговештај је да би на пролеће могао да више заигра уколико се црно-бели не појачају на његовој позицији.

Теофилус Соломон није играч на нивоу Партизана. Нигеријац се на десет утакмица није уписао у стрелце. Како је јесен одмицала било је јасно зашто се тамнопути нападач није наиграо у Ријеци, шампиону Хрватске, одакле је дошао у Београд.