Зид ћутања у Војводини после историјске бламаже и пораза од Спартака

Многобројна питања се постављају, али одговора нема ни на видику. Очигледно, после кошмарне ноћи, недељно јутро није било паметније од за сваког навијача Војводине заиста грозне суботње вечери у којој је претрпљен један од најтежих пораза на домаћем терену у стогодишњој историји нашег најстаријег суперлигаша.

С обзиром на сву тежину ситуације, а она је таква да сe и не може у целости сагледати, можда није било реално очекивати да се за тако кратко време разреши новосадска једначина са много непознатих.

Нема потребе да се троши време на оцену стања. Зна се да је Војводина у проблемима до гуше, па су на првом месту и изнад свега потребне идеје и хитне конкретне мере за превазилажење актуелне ситуације.

Може ли Војводина сама, без помоћи са стране, да се реши оног што је снашло? Не треба ни покушавати. Унапред зна да је то немогућа мисија.

Кључно питање гласи: Да ли је онима који имају моћ, финансијску и сваку другу, уопште стало до Војводине и њеног оздрављења?

У временима, која долазе, на провери ће бити многе у прошлости често изговорене велике речи и заклињања да је Војводина много више од фудбала.

У очекивању да се нешто деси, за сада је у Војводини и око ње једино извесна – неизвесност.