ПИШЕ: Златибор Репић
Завршница шампионата Србије биће најнеизвеснија у последњих петнаестак година. Уместо о трци Црвене звезде и Партизана ових дана међутим, у центру пажње је понашање навијача црно-белих.
Многи би рекли ништа чудно у Србији, јединој земљи где се због бојкота таквих симпатизера клубова редовно коло не игра на Велику суботу или Васкрс, већ на други или трећи дан најрадоснијег хришћанског празника.
Скандирања „пола Мађар, пола усташа” упућена присталицама Војводине, изазвала су разумљиве реакције руководства Новосађана. Демонстративно напуштање свечане ложе логичан је потез после увреда.
Шовинизму није место на стадионима. Данашње генерације можда се и не сећају да је распад СФРЈ почео на трибинама Максимира и Пољуда. Мржња се можда и најбоље шири око фудбалских борилишта. Одакле навијачима Партизана право да грађане своје државе из места удаљеног осамдесетак километара од престонице називају припадницима друге нације и омражене нацистичко-квинслишке војске.
Непрестано указивање на овакве појаве недовољно је да их спречи. Без строгих санкција и акције државе и даље ћемо бити сведоци увреда и инцидената недостојних фудбалских утакмица. Још једно затварање стадиона на једном, два или три меча, неће деловати као васпитна мера за изгреднике.
У Србији нису изашле из моде ни бакљаде. Употреба пиротехничких средстава одавно је прошлост на стадионима у Енглеској, Италији, Шпанији, Француској, великим делом и у Немачкој, где се игра далеко квалитетније, а трибине су редовно пуне. Не прође ниједан вечити дерби, а да се навијачи Звезде или Партизана не сукобе са полицијом.
Најтрагичније је што су такви навијачи најредовнији посетиоци утакмица. Велико је питање да ли они уопште плаћају улазнице, а много искрених љубитеља фудбала због њих и не долази на некад омиљена места. Логично, у недостатку квалитета и лепих потеза на терену не вреди се излагати безбедносном ризику.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.