Na Vidovdan pre 98 godina otvoren je stadion "Karađorđe", preuređen je biciklistički velodrom (FOTO, VIDEO)

13

Reflektori - “Takačeve oči” prvi put zasijali prvog marta 1967. na meču četvrtfinala Kupa šampiona između Vojvodine i Seltika, na istom meču zabeležena je najveća poseta u istoriji - 35.000 gledalaca

FOTO: FK Vojvodina

Stadion “Karađorđe” sagrađen je 1924. godine i od tada na njemu svoje utakmice igraju fudbaleri Vojvodine.

Kapacitet stadiona je 14.458 sedećih mesta, pri čemu su natkrivena sedišta koja se nalaze na zapadnoj tribini. Stadion se nalazi u ulici Dimitrija Tucovića, na istom mestu na kojem je i sagrađen.

Priča o stadionu “Karađorđe” nastala je u Novom Sadu još daleke 1924. godine, svega deset godina nakon osnivanja FK Vojvodina i samo šest godina nakon što je završen Prvi svetski rat, do tada najveći sukob u istoriji čovečanstva.

Osetivši potrebu da FK Vojvodina dobije sopstveno mesto za odigravanje utakmica, tadašnji predsednik kluba, inženjer David Popović, poznatiji kao Daka, napravio je projekat izgradnje stadiona, koji je podrazumevao samo svlačionice i zapadnu tribinu.

Uzimajući u obzir veliku finansijsku krizu u kojoj se društvo nalazilo tih godina, kao i činjenicu da je Vojvodina bila vrlo mlad klub, koji još nije navršio ni prvu deceniju svog postojanja, David Popović morao je da smisli način kako da prikupi sredstva za izgradnju stadiona.

Pored toga što je dao ličnu donaciju u građevinskom materijalu u vrednosti od tadašnjih 24.000 dinara, predsednik Vojvodine postigao je dogovor sa FK Juda Makabi iz Novog Sada o zajedničkom učešću u izgradnji stadiona. U tom vremenu, Vojvodina je u Novom Sadu bila klub koji je okupljao pretežno srpsku, dok je Juda Makabi, koji odavno više ni ne postoji, bio popularan među novosadskom jevrejskom zajednicom.

Pomoć izgradnji stadiona dali su navijači i simpatizeri oba kluba, a određena sredstva prikupljena su i zahvaljujući prihodima od gostovanja američkih operetskih grupa “Luizijana” i “Plava ptica”.

Vojvodina i Juda Makabi su dobili dozvolu gradskih vlasti da preurede stari biciklistički velodrom, koji je postojao još od 1888, pa su sedmog maja 1924. godine potpisali ugovor o izgradnji stadiona, da bi konačno, 28. juna iste godine, na istom mestu na kojem se nalazi i danas, stadion bio svečano otvoren.

S obzirom na to da se otvaranje dogodilo na veliki srpski praznik Vidovdan i da se te godine obeležavalo 120 godina od Prvog srpskog ustanka, odlučeno je da stadion dobije ime “Karađorđe”, u čast sećanja na vođu Prvog srpskog ustanka, događaja koji je označio početak borbe za stvaranje moderne srpske države.

Prvo značajno renoviranje na “Karađorđu” dogodilo se 1931. godine, kada je zapadna (tada jedina) tribina natkrivena i proširena, pa je mogla da primi oko 500 gledalaca, a istovremeno, ostale strane oko terena su ograđene.

Kada je 1941. godine Drugi svetski rat zahvatio i Jugoslaviju, stadion je oduzet fudbalskom klubu Vojvodina, kome je ujedno bio zabranjen rad. Međutim, već godinu dana kasnije, tokom nemačke okupacije, na južnoj strani stadiona izgrađena je, ispostaviće se, legendarna kuća, gde su decenijama kasnije bile smeštene svlačionice i klupske prostorije i koja je postala jedan od simbola stadiona Vojvodine.

Po završetku Drugog svetskog rata, Vojvodina je ponovo počela sa radom, ali joj stadion nikada nije bio vraćen u vlasništvo. Odlukom nove komunističke vlasti, ime “Karađorđe” je ukinuto i stadion je preimenovan u “Gradski”.

Vlasništvo nad stadionom preuzela je država i tako je ostalo do danas, s obzirom na to da “Karađorđe” i dalje pripada Republici Srbiji, tačnije Gradu Novom Sadu, koji ga je dao na upravljanje Spensu, a FK Vojvodina, uprkos tome što je tokom decenija najčešće sama održavala i renovirala stadion, smatra se samo njegovim korisnikom.

Jedan od takvih primera dogodio se na zimu 1967. godine. Vojvodina je, kao aktuelni šampion Jugoslavije, učestvovala u Kupu evropskih šampiona i nakon što je u Madridu, u majstorici osmine finala, eliminisala veliki Atletiko, njen najbolji strelac Silvester Takač prešao je u redove francuskog Rena.

Od novca koji je zaradila ovim transferom, Vojvodina je izgradila dva reflektora na stadionu “Karađorđe”, koji su prvi put zasijali prvog marta 1967. godine na meču četvrtfinala Kupa šampiona između Vojvodine i Seltika, kada su crveno-beli slavili rezultatom 1:0. Reflektori su tada simbolično nazvani “Takačeve oči”. Na istom meču, zabeležena je najveća poseta u istoriji “Karađorđa”, pošto je prisutno bilo čak 35.000 gledalaca.

Najveća tragedija na “Karađorđu”, na sreću bez ljudskih žrtava, dogodila se 16. februara 1979. godine, kada je Novi Sad zahvatilo jedno od najvećih nevremena u 20. veku. Od siline vetra, koja je u pojedinim trenucima dosezala i do 170 km na sat, srušen je krov na zapadnoj tribini, pa je morao da bude iznova podignut.

Tokom godina, na stadionu su često rađene sitnije rekonstrukcije i renoviranja, a jedno od značajnijih dogodilo se 1991. godine, kada je završena izgradnja severne tribine.

Kapacitet stadiona je smanjen 2004. godine, pošto je oko terena postavljena nova tartan atletska staza, a tada su i uklonjeni reflektori, pod obrazloženjem da će uskoro biti postavljeni novi.

Nakon dugogodišnjih zahteva navijača i na inicijativu tadašnje uprave kluba, gradske vlasti u Novom Sadu su drugog aprila 2007. godine donele odluku da stadionu ponovo bude vraćeno njegovo originalno ime – “Karađorđe”.

Iste godine je renovirana i svečana loža, dekorisan je eksterijer zapadne tribine, dok su na severnoj tribini postavljene stolice, da bi 2009, za potrebe juniorskog Evropskog prvenstva u atletici, bila renovirana i jugoistočna tribina.

Tada je postavljen i moderan semafor u boji veličine 41 kvadratnog metra, koji je koštao 41 milion dinara, a “Karađorđe” je postao prvi stadion u Srbiji koji se mogao pohvaliti jednim kolor semaforom.

Posle sedam godina čekanja, u leto 2011. godine, “Karađorđe” je konačno ponovo dobio osvetljenje, pošto su postavljena četiri moderna reflektora marke “Filips”, jačine 1.700 luksa.

Poslednja značajna rekonstrukcija na stadionu “Karađorđe” usledila je 2013. godine, kada je srušena čuvena kuća koja je razdvajala južnu tribinu. Ta tribina je potpuno renovirana, a ispod nje se sada nalazi kompletna infrastruktura po standardima UEFA: svlačionice, soba za doping kontrolu, pres sala, ambulanta za igrače i gledaoce, prostorija za sastanke i kancelarijski prostor.

Stadion „Karađorđe“ danas ima četiri tribine i kapacitet od 14.458 sedećih mesta (zapad 4.302, istok 2.772, sever 3.994, jug 3.480), a na zapadnoj tribini stadiona nalazi se svečana loža (kapacitet 149 mesta), galerija „66“ (kapacitet 67 mesta) i galerija „89“ (kapacitet 88 mesta), kao i novinarska loža koja može da primi ukupno 48 predstavnika medija.

Komentari (13)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:
E da...

To je naš divni, legendarni Gradski stadion Karađorđe.

Odgovori
007

Bravo Žurnalu za članak i tačnu konstataciji da samo Vojvodini nije dat stadion u vlasništvo a paradoks je da ga je izgradila sama sa Makabijem. Kakav je odnos svih gradskih čitaj državnih vlasti od 90 kad je uveden kapitalizam i sve privatizovano i vraćeno 90 posto u restituciji samo Vojvodina da ostane krava muzara. Dokle više. Glavno da su cipiripijevci dobili još pre 5 godina u vlasništvo stadione koje je gradila država u socijalizam. Da nije tužno bilo bi smešno. Balkanska pravila

Odgovori
Нс бој

Разлог оснивања Војводине је да би српска омладина и заједница у Новом Саду имала свој клуб око ког да се окупљају,Мађари и Јевреји су имали свој.Име Војводина је по првој српкој аутономној области у склопу Аустроугарске која се звала Српско Војводство и Тамишки Банат.Комунисти су нам мењали име у Слога,дали смо и жртве у новосадској рацији.Зато ми навијачи Војводине немамо потребу да Србујемо јер нам је историја 100% чиста.Проучите деловања Јаше Томића,Светозара Милетића,тежња српског народа из Војводине да се уједини са Србијом.Тако да волети Војводину као покрајину и коришћење имена Војводина, нема везе са аутошовинизмом,исто је као што Шумадинци воле Шумадију а Срби с Косова Косово.Лалатовић је често користио појам северна Србија уместо Војводина,ако је хтео да Србује,могао је Српска Војводина,назив који су комунисти преправили у Војводина.

Odgovori
FkpCascais

Pre prvog svetskog rata, madjari su bili vestiji od ostalih u igri loptanja pa su oformili svoj klub, UTC, ili na nasem NAK, a jevreji su osnovali Judu Makabi. Srbi su oformili Vojvodinu a pored pomenutih klubova postojala je i plejada klubova organizovanih po struci, recimo od tih najjaci je bio Trgovacki. Posle rata formira se Novosadski podsavez koji daje prvaka u ucesce u nacionalnoj ligi. Vojvodina je postala najdominantnija ne zato sto je bila srpska vec zato sto je imala upravu koja je dovodila iskusne austrijske trenere i skautirala dobre igrace. Takodje, imala je bratski odnos sa tada jakom Slavijom iz Praga. Vojvodina je od prvih klubova koji su uveli profesionalizam kada su igraci poput Velkera, Capeka, Saraza, Markovica i nekih drugih postali profesionalni fudbaleri i imali platu i ugovor sa klubom. Da nije bilo drugog rata Vojvodina je bila na putu da postane veliki klub.

Odgovori
ali nikako

Dobro je veliki Srbine, Srbin si i volis da srbujes a da mislis da ne volis, shvatili smo, no, nisu nikakvi komunisti to prepravili jer je Srpska Vojvodina (koja nije imala uopste iste granice kao danasnja Vojvodina) prestala da postoji novembra 1849, nakon malo jace od godinu dana postojanja pod tim imenom, dobrih 96 godina pre nego sto su komunisti uopste i dosli na vlast, to bi makar morao znati. Dostupna ti je literatura sta sa dokumentima, sto sa dnevnom stampom sto sve zivo, procitaj kad se jos Vojvodina pocela nazivati Vojvodinom umesto sto laprdas ne znam ni ja sta. I kad se to Vosa zvala Sloga, tako ti 'leba?

Odgovori
FkpCascais

Ako ne znas da se Vojvodina posle 1946 zvala Sloga to je veliki pokazatelj da nisi najbolje upoznat sa istorijom.

Odgovori
Deki

Mislim da pričate o različitim Vojvodinama! Jedan uporno priča o fudbalskom klubu, a drugi o geografskom pojmu!

Odgovori
ali nikako@FkpCascais

Da, Vosa se nikad nije zvala Sloga. Sloga ti je zaseban klub bio, nastao od tri (Vosa, Slavija i Novi Sad) i vrlo brzo ugasen, isto kao sto Partizan i Zvezda nemaju veze sa BSK-om i Jugoslavijom, tako ni Sloga nema neke narocite konkretne veze sa Vojvodinom (najslicniju paralelu toj je ono sto su u kosarci napravili Zvezda, FMP i Radnicki). A Dedijer licno je vaskrsao Vosu. Vosa uopste nije postojala tokom tri-cetiri godine. .Je l' sad shvatas da Sloga i Vosa nisu isti klub i da, osim igraca sto su uzeli, nemaju nikakve veze (isto kao sto RFK Novi Sad nema veze sa predratnim FK Novim Sadom i kao sto OFK Beograd nema veze sa BSK-om)?

Odgovori
Aca Bg

Kakva zdrava priča... Zaista nisam znao sve ove podatke. Ujedno i čestitke za rođendan Stadiona Karađorđe!

Odgovori
007

Tako je Fkpcascais. Vojvodina je bila na putu da postane Prvak 41 al 6. Aprila pred meč sa Građanskim koji bi doneo pobedom Titulu Vojvodini počeo je napad fašista na Jugoslaviju Bila je na putu i posle rata je i postala Veliki klub sa 2 Titule YUnaša Vojvodina Jedna Jedina Zauvek.

Odgovori
Нс бој

Хвала Журналу на овако лепом тексту,од кад постоје портали нисам прочитао овако леп текст,искористио сам да додам неке историјске чињенице везане за клупску историју.Има још пуно занимљивости,тако читаоци могу да виде величину Војводине.Незналицама немам воље да одговарам.

Odgovori
novosadista

Normalno sled događaja bi bio, da aktuelna garnitura Vlastodržaca vrati stadion pravim vlasnicima(FK Vojvodina)... Okupatori oduzeli, a domaća vlast ga prisvojila i ne (po)pušta: "Kad je mukte, i sirće je slatko."

Odgovori
mare fkv

Samo ovde drzava nacionalizuje stadion koji je jedan klub sam platio i izgradio, a pokloni drzavni stadion drugom.

Odgovori

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru