На Видовдан пре 98 година отворен је стадион "Карађорђе", преуређен је бициклистички велодром (ФОТО, ВИДЕО)

13

Рефлектори - “Такачеве очи” први пут засијали првог марта 1967. на мечу четвртфинала Купа шампиона између Војводине и Селтика, на истом мечу забележена је највећа посета у историји - 35.000 гледалаца

ФОТО: ФК Војводина

Стадион “Карађорђе” саграђен је 1924. године и од тада на њему своје утакмице играју фудбалери Војводине.

Капацитет стадиона је 14.458 седећих места, при чему су наткривена седишта која се налазе на западној трибини. Стадион се налази у улици Димитрија Туцовића, на истом месту на којем је и саграђен.

Прича о стадиону “Карађорђе” настала је у Новом Саду још далеке 1924. године, свега десет година након оснивања ФК Војводина и само шест година након што је завршен Први светски рат, до тада највећи сукоб у историји човечанства.

Осетивши потребу да ФК Војводина добије сопствено место за одигравање утакмица, тадашњи председник клуба, инжењер Давид Поповић, познатији као Дака, направио је пројекат изградње стадиона, који је подразумевао само свлачионице и западну трибину.

Узимајући у обзир велику финансијску кризу у којој се друштво налазило тих година, као и чињеницу да је Војводина била врло млад клуб, који још није навршио ни прву деценију свог постојања, Давид Поповић морао је да смисли начин како да прикупи средства за изградњу стадиона.

Поред тога што је дао личну донацију у грађевинском материјалу у вредности од тадашњих 24.000 динара, председник Војводине постигао је договор са ФК Јуда Макаби из Новог Сада о заједничком учешћу у изградњи стадиона. У том времену, Војводина је у Новом Саду била клуб који је окупљао претежно српску, док је Јуда Макаби, који одавно више ни не постоји, био популаран међу новосадском јеврејском заједницом.

Помоћ изградњи стадиона дали су навијачи и симпатизери оба клуба, а одређена средства прикупљена су и захваљујући приходима од гостовања америчких оперетских група “Луизијана” и “Плава птица”.

Војводина и Јуда Макаби су добили дозволу градских власти да преуреде стари бициклистички велодром, који је постојао још од 1888, па су седмог маја 1924. године потписали уговор о изградњи стадиона, да би коначно, 28. јуна исте године, на истом месту на којем се налази и данас, стадион био свечано отворен.

С обзиром на то да се отварање догодило на велики српски празник Видовдан и да се те године обележавало 120 година од Првог српског устанка, одлучено је да стадион добије име “Карађорђе”, у част сећања на вођу Првог српског устанка, догађаја који је означио почетак борбе за стварање модерне српске државе.

Прво значајно реновирање на “Карађорђу” догодило се 1931. године, када је западна (тада једина) трибина наткривена и проширена, па је могла да прими око 500 гледалаца, а истовремено, остале стране око терена су ограђене.

Када је 1941. године Други светски рат захватио и Југославију, стадион је одузет фудбалском клубу Војводина, коме је уједно био забрањен рад. Међутим, већ годину дана касније, током немачке окупације, на јужној страни стадиона изграђена је, испоставиће се, легендарна кућа, где су деценијама касније биле смештене свлачионице и клупске просторије и која је постала један од симбола стадиона Војводине.

По завршетку Другог светског рата, Војводина је поново почела са радом, али јој стадион никада није био враћен у власништво. Одлуком нове комунистичке власти, име “Карађорђе” је укинуто и стадион је преименован у “Градски”.

Власништво над стадионом преузела је држава и тако је остало до данас, с обзиром на то да “Карађорђе” и даље припада Републици Србији, тачније Граду Новом Саду, који га је дао на управљање Спенсу, а ФК Војводина, упркос томе што је током деценија најчешће сама одржавала и реновирала стадион, сматра се само његовим корисником.

Један од таквих примера догодио се на зиму 1967. године. Војводина је, као актуелни шампион Југославије, учествовала у Купу европских шампиона и након што је у Мадриду, у мајсторици осмине финала, елиминисала велики Атлетико, њен најбољи стрелац Силвестер Такач прешао је у редове француског Рена.

Од новца који је зарадила овим трансфером, Војводина је изградила два рефлектора на стадиону “Карађорђе”, који су први пут засијали првог марта 1967. године на мечу четвртфинала Купа шампиона између Војводине и Селтика, када су црвено-бели славили резултатом 1:0. Рефлектори су тада симболично названи “Такачеве очи”. На истом мечу, забележена је највећа посета у историји “Карађорђа”, пошто је присутно било чак 35.000 гледалаца.

Највећа трагедија на “Карађорђу”, на срећу без људских жртава, догодила се 16. фебруара 1979. године, када је Нови Сад захватило једно од највећих невремена у 20. веку. Од силине ветра, која је у појединим тренуцима досезала и до 170 км на сат, срушен је кров на западној трибини, па је морао да буде изнова подигнут.

Током година, на стадиону су често рађене ситније реконструкције и реновирања, а једно од значајнијих догодило се 1991. године, када је завршена изградња северне трибине.

Капацитет стадиона је смањен 2004. године, пошто је око терена постављена нова тартан атлетска стаза, а тада су и уклоњени рефлектори, под образложењем да ће ускоро бити постављени нови.

Након дугогодишњих захтева навијача и на иницијативу тадашње управе клуба, градске власти у Новом Саду су другог априла 2007. године донеле одлуку да стадиону поново буде враћено његово оригинално име – “Карађорђе”.

Исте године је реновирана и свечана ложа, декорисан је екстеријер западне трибине, док су на северној трибини постављене столице, да би 2009, за потребе јуниорског Европског првенства у атлетици, била реновирана и југоисточна трибина.

Тада је постављен и модеран семафор у боји величине 41 квадратног метра, који је коштао 41 милион динара, а “Карађорђе” је постао први стадион у Србији који се могао похвалити једним колор семафором.

После седам година чекања, у лето 2011. године, “Карађорђе” је коначно поново добио осветљење, пошто су постављена четири модерна рефлектора марке “Филипс”, јачине 1.700 лукса.

Последња значајна реконструкција на стадиону “Карађорђе” уследила је 2013. године, када је срушена чувена кућа која је раздвајала јужну трибину. Та трибина је потпуно реновирана, а испод ње се сада налази комплетна инфраструктура по стандардима УЕФА: свлачионице, соба за допинг контролу, прес сала, амбуланта за играче и гледаоце, просторија за састанке и канцеларијски простор.

Стадион „Карађорђе“ данас има четири трибине и капацитет од 14.458 седећих места (запад 4.302, исток 2.772, север 3.994, југ 3.480), а на западној трибини стадиона налази се свечана ложа (капацитет 149 места), галерија „66“ (капацитет 67 места) и галерија „89“ (капацитет 88 места), као и новинарска ложа која може да прими укупно 48 представника медија.

Kоментари (13)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
E da...

To je naš divni, legendarni Gradski stadion Karađorđe.

Одговори
007

Bravo Žurnalu za članak i tačnu konstataciji da samo Vojvodini nije dat stadion u vlasništvo a paradoks je da ga je izgradila sama sa Makabijem. Kakav je odnos svih gradskih čitaj državnih vlasti od 90 kad je uveden kapitalizam i sve privatizovano i vraćeno 90 posto u restituciji samo Vojvodina da ostane krava muzara. Dokle više. Glavno da su cipiripijevci dobili još pre 5 godina u vlasništvo stadione koje je gradila država u socijalizam. Da nije tužno bilo bi smešno. Balkanska pravila

Одговори
Нс бој

Разлог оснивања Војводине је да би српска омладина и заједница у Новом Саду имала свој клуб око ког да се окупљају,Мађари и Јевреји су имали свој.Име Војводина је по првој српкој аутономној области у склопу Аустроугарске која се звала Српско Војводство и Тамишки Банат.Комунисти су нам мењали име у Слога,дали смо и жртве у новосадској рацији.Зато ми навијачи Војводине немамо потребу да Србујемо јер нам је историја 100% чиста.Проучите деловања Јаше Томића,Светозара Милетића,тежња српског народа из Војводине да се уједини са Србијом.Тако да волети Војводину као покрајину и коришћење имена Војводина, нема везе са аутошовинизмом,исто је као што Шумадинци воле Шумадију а Срби с Косова Косово.Лалатовић је често користио појам северна Србија уместо Војводина,ако је хтео да Србује,могао је Српска Војводина,назив који су комунисти преправили у Војводина.

Одговори
FkpCascais

Pre prvog svetskog rata, madjari su bili vestiji od ostalih u igri loptanja pa su oformili svoj klub, UTC, ili na nasem NAK, a jevreji su osnovali Judu Makabi. Srbi su oformili Vojvodinu a pored pomenutih klubova postojala je i plejada klubova organizovanih po struci, recimo od tih najjaci je bio Trgovacki. Posle rata formira se Novosadski podsavez koji daje prvaka u ucesce u nacionalnoj ligi. Vojvodina je postala najdominantnija ne zato sto je bila srpska vec zato sto je imala upravu koja je dovodila iskusne austrijske trenere i skautirala dobre igrace. Takodje, imala je bratski odnos sa tada jakom Slavijom iz Praga. Vojvodina je od prvih klubova koji su uveli profesionalizam kada su igraci poput Velkera, Capeka, Saraza, Markovica i nekih drugih postali profesionalni fudbaleri i imali platu i ugovor sa klubom. Da nije bilo drugog rata Vojvodina je bila na putu da postane veliki klub.

Одговори
ali nikako

Dobro je veliki Srbine, Srbin si i volis da srbujes a da mislis da ne volis, shvatili smo, no, nisu nikakvi komunisti to prepravili jer je Srpska Vojvodina (koja nije imala uopste iste granice kao danasnja Vojvodina) prestala da postoji novembra 1849, nakon malo jace od godinu dana postojanja pod tim imenom, dobrih 96 godina pre nego sto su komunisti uopste i dosli na vlast, to bi makar morao znati. Dostupna ti je literatura sta sa dokumentima, sto sa dnevnom stampom sto sve zivo, procitaj kad se jos Vojvodina pocela nazivati Vojvodinom umesto sto laprdas ne znam ni ja sta. I kad se to Vosa zvala Sloga, tako ti 'leba?

Одговори
FkpCascais

Ako ne znas da se Vojvodina posle 1946 zvala Sloga to je veliki pokazatelj da nisi najbolje upoznat sa istorijom.

Одговори
Deki

Mislim da pričate o različitim Vojvodinama! Jedan uporno priča o fudbalskom klubu, a drugi o geografskom pojmu!

Одговори
ali nikako@FkpCascais

Da, Vosa se nikad nije zvala Sloga. Sloga ti je zaseban klub bio, nastao od tri (Vosa, Slavija i Novi Sad) i vrlo brzo ugasen, isto kao sto Partizan i Zvezda nemaju veze sa BSK-om i Jugoslavijom, tako ni Sloga nema neke narocite konkretne veze sa Vojvodinom (najslicniju paralelu toj je ono sto su u kosarci napravili Zvezda, FMP i Radnicki). A Dedijer licno je vaskrsao Vosu. Vosa uopste nije postojala tokom tri-cetiri godine. .Je l' sad shvatas da Sloga i Vosa nisu isti klub i da, osim igraca sto su uzeli, nemaju nikakve veze (isto kao sto RFK Novi Sad nema veze sa predratnim FK Novim Sadom i kao sto OFK Beograd nema veze sa BSK-om)?

Одговори
Aca Bg

Kakva zdrava priča... Zaista nisam znao sve ove podatke. Ujedno i čestitke za rođendan Stadiona Karađorđe!

Одговори
007

Tako je Fkpcascais. Vojvodina je bila na putu da postane Prvak 41 al 6. Aprila pred meč sa Građanskim koji bi doneo pobedom Titulu Vojvodini počeo je napad fašista na Jugoslaviju Bila je na putu i posle rata je i postala Veliki klub sa 2 Titule YUnaša Vojvodina Jedna Jedina Zauvek.

Одговори
Нс бој

Хвала Журналу на овако лепом тексту,од кад постоје портали нисам прочитао овако леп текст,искористио сам да додам неке историјске чињенице везане за клупску историју.Има још пуно занимљивости,тако читаоци могу да виде величину Војводине.Незналицама немам воље да одговарам.

Одговори
novosadista

Normalno sled događaja bi bio, da aktuelna garnitura Vlastodržaca vrati stadion pravim vlasnicima(FK Vojvodina)... Okupatori oduzeli, a domaća vlast ga prisvojila i ne (po)pušta: "Kad je mukte, i sirće je slatko."

Одговори
mare fkv

Samo ovde drzava nacionalizuje stadion koji je jedan klub sam platio i izgradio, a pokloni drzavni stadion drugom.

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру