ЕНАЦ: Трилинг одговорних (Вучелић, Вазура, Илиев) - Понудите бар оставке

Пише: Владислав Влајић

Ескалација дуга, са атрибутом највећег у историји. Претња ФИФА забраном регистрације играча у три прелазна рока, продукт кашњења са уплатом рате Лугану (упркос што је претходно држава обезбедила целокупан новац за евролиценцу) од, како сад већ бивши тренер рече, „смешних” 200.000 евра – обештећењем за резервисту Холендера. Избоксован рок са ауторским потписом „свемогућег” Лаковића од 24 сата и брука, кад се дубље сагледају потенцијалне последице – нокаут клуба, избегнута позајмицом ФСС.

Филмски бег, у том тренутку, најбољег стрелца, инициран, упркос упозорењу, кашњењем плате и „издајица” написа, „стамбеном небригом”, за озбиљно нарушен углед и прст на челу пикираних легионара: зар тамо да идем? Помпезно најављивано добијање спора на суду и претња новом послодавцу – распршени као мехур од сапунице: Асано „витла” у Бохуму, по сајту КАС-а рочиште није ни заказано.

Два прелазна рока без продаје фудбалера - доказ осиромашене тржишне вредности тима, могућност наплате експорт трансфера сасечена опростом дугова, патентом кад се забораве, рецимо, принадлежности прецизиране наградама.

Кубурење с „бонусима”: знак да је прича о другој омладинској школи у Европи „пре Христа”, изазвана погрешним одабиром руководеће-стручног кадра, биографија, махом, недостојних гиганта. Озбиљан застој на фабричкој траци, до недавно резултатског погледа у леђа чак и Бродарцу.

Ангажман два „стелт” појачања (Бајбек, Фејса) начичканих здравствених картона – некад чак и планетарно познати докторке / стручњаци за опоравак немоћно заврте главом – за кап у мору финансијске дубиозе. Продубљиване, иначе, „виртуелним” цифрама на „рифрешованим” уговорима, те споразумним раскидом, јавности спиноваше - отказом, најскупљој аквизицији у историји (Сума).

Отуђење од исконских партизановаца: склоних критици – „крштених” опозицијом, с друге стране – кооптирање у (затворене) највише органе искључиво подобних и под девизом „доста је било ружних тонова” гашење сваке полемике својствене демократији. Конспирација у раду иза забарикадираних врата „Земунела” и тајни изборни процес зачињен чистком „проблематичних” са скупштинског списка. Речју: каста.

Надгласавање у свим фудбалским форумима – последица беспотребних фронтова и незнања очувања „братских” клубова, из позиције моћи – изгубљене трке с вечитим ривалом. Свесног ћутања и кад си угрожен – плода финансијске зависности и себичне политике незамерања, круцијалне за очување фотеља и појединачних интереса. Давање „адвокатског пуномоћја” шефу струке, наивном да поново залута у туђ забран и радећи посао надређених навуче крст и пролази, финале купа показа, голготу.

Спорадична оглашавања – превентивно „посипање пепелом”, или, кукање над судбином кад је већ увелико пројурио „црвено-бели воз”. Указивање на последице, очигледне немоћи да се спрече узроци. Прихваћеног става да је записано да се буде други (једном чак, гле срамоте, трећи).

Све наведено – припада категорији споредног. Главно: ПАРТИЗАН ПЕТ ГОДИНА НИЈЕ БИО ШАМПИОН, ТРЕЋУ СЕЗОНУ ЗАРЕДОМ ОКОНЧАО ЈЕ БЕЗ ТРОФЕЈА.

Тренер Александар Станојевић, откри – из моралних разлога, поднео је оставку. Зар није ред да је, бар реда ради, понуди и командни, трилинг одговорних: Милорад Вучелић – Милош Вазура – Ивица Илиев?

Без сумње – одређених заслуга у „спашавању Партизана”: председник – за стабилизацију после потреса и унутрашње функционисање сходно добрим релацијама с државним врхом (најизраженије при добијању новца за евролиценцу), генерални директор – смисла за трговину и неколико трансфера континенталног одјека (Миленковић, Павловић, Стевановић, Садик), спортски директор – ока за „лепезу” квалитетних странаца (Леонардо, Евертон, Тавамба, Сума, Рикардо, Садик).

Међутим, кад су титуле (за дуплу круну 2017 – свака част) плусквамперфекат, онда...

Логично је да ставите „доживотне” мандате бар на разматрање, па ако вас „скупштинска братија” замоли да останете под слоганом „нема бољих” и, притом, група угледних партизановаца сталног преиспитивања о убаченим елементима по ко зна који пут застане на кафанској буци без снаге да пронађе начин да вам институционално запрети... и даље владајте.

Наше, медијско, само је да констатујемо: не ваља вам курс... у сусрет још тежим временима.