По повратку с новембарске репрезентативне паузе, вождовачким Змајевима је требало мало времена да се поново загреју. Да је тако, упркос тешком распореду, говорила су три везана пораза.
Празних шака белоцрвени редом су остајали против Пролетера (0:1), Партизана (0:3) и Црвене звезде (0:1), али су у сваком мечу остављали све бољи утисак, да би у уторак – експлодирали!
Сјајном игром су пост прекинули головима Марка Ивезића, Ивана Милосављевића и Николе Вујновића, односно великим тријумфом против четвртог тима лиге, Војводине – 3:1.
- Утакмица није била лака на блиц се осврнуо Ивезић. Противник је био добар и у госте је дошао са одличном серијом. Истовремено, иза нас су биле три тешке утакмице и морали смо да победимо. Ни временски услови нису били идеални, али смо се снашли. Дали смо све од себе, били бољи ривал и на крају заслужено дошли до бодова.
Радо је прокоментарисао и свој првенац у дресу првог тима Вождовца. Након корнера Александра Станисављевића, искусног везног играча у улози двоструког асистента, лопту је са прве стативе захватио главом и закуцао у мрежу за 1:0.
- Не могу да опишем осећај, после првог гола у сениорском фудбалу. Знам да није главни посао штопера да даје голове, али је велика предност кадгод могу и као у мом случају постигну важан погодак за тим.
Све је било по плану.
- Имамо договорене и увежбане кретње, које подразумевају да приликом прекида одем напред. Нема сумње да је то и због висине – уз осмех је додао 192 центиметра високи момак, недељу дана након што је престао да буде тинејџер.
Закаснели рођендански поклон стигао је и као награда за фокус целе екипе.
Змајеве није успорио претходно поништени гол Александра Станисављевића (ВАР – игра руком), а исто тако играчи су остали концентрисани и након експресног изједначења.
Коначно, није се стало ни када је средином другог полувремена Милосављевић донео ново вођство од 2:1.
Све време, Београђани су нападали.
- Увек се трудимо да током утакмице, штагод се дешавало, останемо концентрисани и наставимо да играмо своју игру. То се више пута исплатило, као и сада.
Седма победа у сезони Вождовчане је вратила у горњи дом, на седмо место. Али и прекинула пост на домаћем терену, где се није славило још од 30. августа над Колубаром (2:0).
- Имали смо у међувремену неколико утакмица на којима смо можда били и бољи од ривала из горњег дела табеле, али нисмо успевали да их добијемо. Везали смо четири ремија на „крову”, али сад се за све вратило – истиче на крају, Ивезић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.