Рикардо Гомеш, с могућношћу да се похвали да је отпочетка сезоне постигао већ 19 голова за Партизан, не скрива осмех као продукт бајковитог сценарија „епског” остварења „Хумска – други део” и чврсту решеност да исправи грешку из премијерног битисања на Топчидерском брду: Парном ваљку, са атрибутом првог „снајпера”, дарује шампионски ловор!
Немилосрдни нападач, страх и трепет за противничке дефанзивце и голмане, ван зеленог правоугаоника је доброћудни фудбалски глобтротер, породичан човек и, иако у Београду, рачунајући и боравак током 2018. и 2019, „круни” тек другу годину, заљубљеник у Србију. Љубимац Гробара – пред вама из мало „ширег” угла!
- У Србији ме већина људи зове Рики. Пријатељи у отаџбини, док сам био дете, Гигас. Сад, углавном, Рикардо – отворио је душу вођа Партизанове навале у ТВ емисији „Теме до Арене”.
И...
- Много људи у Србији не зна за моју земљу, међутим, то је нормално. На португалском кажемо Капу Верде, на енглеском Кејп Вирд. Из Београда, до тамо, мораш да промениш неколико летова: до Немачке, затим Португалије и тек онда на Зеленортска Острва. Цео дан, укључујући и чекања на аеродромима!
Од скоро, само у зимској и летњој паузи... услед „збогом” државном тиму?!
- После дугог периода у репрезентацији дошло је до тога да имам проблем с неким људима... са директором. Не осећам да ме желе тамо... Ако је тако, боље је да останем у клубу и проведем време овде кад је пауза.
О позицији...
- Нисам одувек играо само као центарфор. Понекад сам био и крило. Увек као нападач, али највише волим да сам у шпицу.
Те, првом Србину саиграчу...
- Саиграч у Б тиму Виторије Гимараеш био ми је Филип Кнежевић, тад као позајмљен нападач Партизана, међутим... Нисам га питао ништа о црно-белима. Кад сам први пут дошао овде срео сам га у тржном центру и тад ми је рекао да је почео у Партизану. После тога нисам га видео. Био је, иначе, бржи од мене, ту смо негде... генерација. Велики таленат.
Доласку у Хумску...
- Илиев ме је звао да дођем у Партизан. Видео је неке моје утакмице и контактирао мог менаџера. Био је заинтересован да дођем и почели смо преговоре. Нисам много знао о Србији, Београду, Партизану... Неки људи су ми причали да будем опрезан. У Португалији не знају много о Србији, целом региону, уопште. Причали су ми о расизму, али... То нисам видео овде! Откад сам у Партизану све је савршено, али размишљања људи у Португалији су, рецимо, слична и о Русима јер не знају како стоје ствари. Не знају да је овде сјајно!
Кратком „довиђења” Партизану...
- У првој години у Емиратима било је океј, можда је могло и боље... У Турској није било тако добро, хладно, град удаљен од свега. Није била лака година у Ерзуруму. Екипа није била лоша, али смо имали доста проблема у свлачионици. За мене је то кључ добре или лоше сезоне. Односи међу играчима... Нисмо имали добру атмосферу, онда је нормално да ствари не иду како очекујеш.
Па, „шетња” првим мандатом...
- У првом мом боравку, сезона није била добра за Партизан. Освојили смо куп, али смо у првенству били трећи. Био сам срећан, супротно од оног што рекох за репрезентацију – људи су ме желели. Осећао сам и да можемо боље. То је главни разлог што сам се вратио...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.