Плакали су симпатизери црвено-белих кад је отишао у комшилук, кожа им се и сад најежи сећањем на те дане. Неки су то опростили, неки му то никад неће заборавити. Милко Ђуровски увек је у жижи пред празник фудбала на овом делу Балкана.
Нападач са десетком на леђима изазвао је јак земљотрес, сличан њему одавно није трчао Србијом и регионом. Дриблинзи, голови и Милкове асистенције у трку увесељавале су гледаоце. Мајстор у копачкама, легенда.
Године су прошле од тих дана кад је жарио и палио широм Југославије – у дресо-вима наших великана са Маракане и из Хумске. Млађи од најпопуларније браће од Триглава до Ђевђелије увек радо прича уочи вечитог дербија, кипти од жеље, не може да дочека да почне највећа посластица.
– Жао ми је, али нећу доћи у Београд, иако испуњавам све услове. Примио сам две вакцине. Да је, на пример, сад крај јесењег дела Супер лиге, сео бих у ауто и упутио се ка мом граду у којем сам провео најлепше дане живота. Стижем на пролеће, нека они моји не брину, кад дерби буде на мом стадиону у Љутице Богдана! Знам да ме многи не воле ни данас, да ми нису опростили што сам Звездин дрес заменио за гробарски, међутим свима бих да поручим – већи сам звездаш него сви они заједно! – причао је Милко Ђуровски из куће у Марибору.
Прати српски фудбал скоро пет стотина километара од Београда. Гледао је, каже, у четвртак обе утакмице српских клубова, са Брагом и Анортозисом.
– Мој клуб је победио Брагу, озбиљну екипу из добре лиге, тим који игра са Портом, Бенфиком, Спортингом, десетак јаких мечева у шампионату и то каквих са учесницима Лиге шампиона. Велика су ова три бода, Црвена звезда је имала и среће, а она се заслужује и прати храбре и радне људе. Португалци су били бољи у првом полувремену, неће нам бити лако на њиховом терену. Партизанова група је куд и камо лакша, али данас сви улажу новац, уче, купују знање, играју. Не сме да се потцени ни та Флора кад дође у Хумску улицу. Наш народ лепо каже – боље држи га, него лови га. Хоћу да видим црвено и црно-беле и на пролеће у Европи. То ми је жеља.
Један од бројних југоносталгичара раније је говорио да би волео поново да види Црвену звезду и Партизан у Загребу, Сплиту, Љубљани, Ријеци, Сарајеву...
– Ништа није као у моје време, фудбал се некако више волео међу играчима. Осећали су припадност клубовима, поготово премља мојем за који ме веже детињство. Маракана ми је друга кућа, ту сам растао кад сам дошао из Македоније, о Звезди никад нисам рекао ниједну ружну реч! Тај клуб обожавам, дао ми је много, плакао сам на највећем стадиону, скупљао лопте. Партизан готивим и поштујем, четири године био сам у Хумској.
У јесен 2021. Милко Ђуровски у дресу...
– Увек бих се лепше осећао у Звездином! Не бих имао ништа против и да сам у Партизановом. Професионализам је у питању. Волим један клуб, навијао сам и навијам, зна се, за Звезду.
Сати пролазе, примиче се најлепша српска прича.
– То нема у Европи, ма нема нигде! Звезда је бољи тим, међутим, Партизан игра како одавно није. Биће неизвесно. Чешће гледам Борјана, Катаија, Иванића, Драговића, Кангу и другове из свлачионице. Боље их познајем. Звезда је у предности за Катаија и Иванића, црно-бели су одморнији, јер су имали лакши посао у Европи, слабијег противника.
Клађење не воли, пристао је на кеца да типује бројке на семафору.
– Победиће Звезда, биће 1:0 и мало голова, мада ако падне један у првих 20 минута може да буде свашта. А то публика воли. Катаи и Иванић су наша снага, на другој страни у Лазара Марковића имам поверење, играо је за Ливерпул и Бенфику, лако уђе у шансу, има квалитет, ту је и Рикардо.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.