КОРНЕР: Стадиони нису попришта мржње

ПИШЕ: Златибор Репић

Уводна кола првенства највише је обележило привикавање актера на терену и судија на примену ВАР технологије. Предуго чекање на одлуке почело је већ све много да нас нервира. Разумевање за спору реакцију из соба у Старој Пазови на почетку сезоне је неопходно, било је тако и у јачим европским лигама, међутим, ни то не би требало да траје унедоглед.

Већу бригу од ВАР-а задали су нам инциденти у Новом Пазару. Долазак Партизана и Црвене звезде у град крај Јошанице као по правилу носи са собом високи ризик, не само због више навијача од просека него и нетрпељивости и константног вређања између навијачких група.

Истицање националистичких симбола, провокативна скандирања и величање људи чија су недела заболела припаднике нације из града домаћина и већинске Србије, нажалост нису страна на нашим просторима.

Стадиони су и у време СФРЈ били простори за разрачунавање припадника различитих етничких група и испољавање мржње. Из немилих сцена од пре три деценије смо мало тога научили.

Тужно је и ружно да групе хулигана чекају овакве утакмице да покажу најгоре особине, да спектакл претворе у лакрдију, а трајање меча продуже скоро до поноћи.

Хитна реакција надлежних дисциплинских органа, али пре свега државе је нужна. Потребна је системска борба да се политички и националистички испади елиминишу са спортских објеката, наравно без компромиса за било чије навијаче.

Није много битно од кога ће се кренути, као ни ко је први почео да провоцира у Новом Пазару. Зле крви и сукоба на нашим просторима било је и превише да би било ко могао да каже да је само жртва или кривац.

Ако не желимо да се понављају слике са стадиона крај Јошанице онда морамо да заборавимо на ратове и страдања, јер фудбалери Новог Пазара и Партизана сигурно не сносе ни делић одговорности за оно што се догађало било где током ужасних деведесетих година.