ПИШЕ: Златибор Репић
Поучени досадашњим резултатима, односно оправданих сумњи у регуларност, очекивали смо да и минулог викенда бодове освоји тимови којима су потребни. То се ипак, није десило, па су близу нижег ранга Јавор и Раднички, чему се мало ко надао, посебно кад су у питању Нишлије.
Позитивно је што су се Чукарички и Златибор пре свих, али и Партизан, издигли изнад ситуације. Брђане, Чајетинце и црно-беле нису интересовале победничке амбиције ривала, пружили су максимум и ових дана могу свима да погледају у очи.
Као да су многима дозлогрдила сва дешавања, па су одлучили да у њима не учествују. Доста тога ружног се већ догодило и претпоследње коло је само делимично улепшало слику о суморном пролећу фудбалске Србије.
Било би сјајно да и сутра у одлучујућим утакмицама за опстанак нико не буде имао разлога да прстом упире у било кога. Да ривали кандидата за испадање одиграју колико могу у датим тренуцима, а недостатак такмичарских амбиција повољна је околност за њихове противнике.
Ако неки тим изведе на терен велики број младих играча, попут Чукаричког у Ивањици, бар мало је олакшао посао ривалу, којем, као у суботу Јавору, нико неће бити крив за пораз.
Тимови који из последњег кола и целокупне сезоне изађу као губитници не смеју да изгубе достојанство. Неки од њих нису се ни надали да ће се такмичити у Супер лиги, односно да ће елитни ранг прошлог лета бити повећан на 20 клубова услед незавршене претходне сезоне.
Тада су морали да знају да ће бити принуђени на жестоку борбу за опстанак и надметање препуно тензија, из којег неко изађе радостан, а неко тужан, што је и смисао спорта.
Због тога би евентуални захтеви за одустајањем од скраћења друштва најбољих на 16 клубова, морали да буду одбачени без разматрања. Компромиси су и разлог што смо дошли у ситуацију да нас радује кад отписани суперлигаш освоји бод против амбициознијег ривала.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.