Почетна / Фудбал / Супер лига

ВРЕМЕПЛОВ, Милош Ђелмаш: Могао сам да дочекам старост у Партизану

Милош Ђелмаш! Навијачи Партизана и љубитељи фудбала из неких срећнијих времена знају јако добро о коме је реч
ФОТО: Архива Журнала

Партизан је 80-их година прошлог века имао мноштво изузетних играча који су му донели три титуле и трофеј Купа Југославије. Међу тим сјајним именима високо место заузима и Милош Ђелмаш, успешно десно крило црно-белих.

Лопте су му имале и очи и душу. Све су виделе, све схватиле и најчешће завршавале у мрежи противника. Супер добро десно крило Партизана, легенда црно-белих, сугестивна „седмица“ чије мајсторије и данас се памте.

Хвала Спортском журналу и његовим новинарима што памте моје игре и моје време. Е, да је тада ова новина постојала, пуно више бих ја добио на афирмацији. Међутим, био је „Темпо”, писао је, пратио је и појединце и клубове, а фудбал нам је био као из снова – започео је причу Ђелмаш.

Некада су он и Блаж Слишковић из Вележа, односно Хајдука, имали браду. Онда су тај имиџ гајили Чедомир Ђоинчевић из Рада и Милко Ђуровски, Милошев саиграч. Ни сујеверје ни инат Томи Калоперовићу, него нешто између...

Практично, није инат, а изгледало је да јесте. Тачно је да сам због покојног Томе Калоперовића оставио браду. На прозивци после Нове године био сам уочљив. Имао сам лепу, ретку, праву дечачку браду. Он ми је након састанка рекао ако се не обријем, да не долазим на окупљање пред пут на припреме. Дођем сутра на аеродром и нисам био обријан. Он ми је рекао: „Чим тамо дођемо да се обријеш!” И то сам прећутао, прескочио бријање и брада је преживела. Ето, то је истина“ – говори Ђелмаш.

Јовица Николић налетео на мене

Памти све. Да ли му је у сећању и 78. вечити дерби. Звездаш Јовица Николић нам је открио да је са Милошем Ђелмашем од тог 15. марта 1986.  велики пријатељ.  Редак, али златан пример да може...

Била је чиста несрећа. Нисам га ударио, избио сам лопту, а Јовица је налетео. Требало је да одустане, сам сам био у низ сличних ситуација. Јовица Николић је велики човек и мој доживотни пријатељ. Виђамо се и данас, чујемо. Добар ми је другар, велики пријатељ, човек за пример. Често се виђамо и дружимо, пијемо кафу, причамо о свему, фудбал је честа тема – говори Ђелмаш.

Фудбалску афирмацију доживео је у Партизану. У Хумској је одиграо седам сезона и у 138 званичних утакмица постигао 20 голова. Са црно-белима је освојио три шампионата. Данас каже да је поносан на тај период играчке каријере.

У тих седам и по сезона у Партизану остварио сам дечачки сан. Био сам у клубу за који сам навијао као дете. Било ми је у Хумској лепо, успешан део моје каријере.

Дуг према југословенском фудбалу одужио је са 27 година и потом прешао у Француску. У Ници је уврштен у најидеалнији тим свих времена. Годи и та чињеница.

Ништа слађе у каријери него да се тако нешто деси. То остаје у срцу. Зато се фудбал и игра. Појединци су узимали неку „кинту”, али већина је играла из љубави. Пара је мало било, док не одете негде вани, а вани се ишло када навршите 27 година. Када играте из љубави, онда вам се таква признања догоде.

Имао је леп учинак и у Хановеру са којим је освојио куп Немачке, а у тој земљи, тој светској фудбалској сили не може играти свако. Зна се, места има само за велике зналце, супер фудбалере, а овај Београђанин то јесте био.

Наместило се тако, па сам тамо отишао на наговор пријатеља. После свега што се збивало, спаковао сам ствари и отишао у Хановер. Ето, тамо сам освојио вредан трофеј, задовољство више. Нешто што није било планирано, а добро је дошло.

Водио је Хановер као тренер неколико утакмица и сачувао му статус бундеслигаша.

Хановер је био мој клуб, имао је проблем око опстанка. На једној страни играчи, тренер и новинари, а на другој страни управа клуба. Са свима у коректним релацијама. Руководство је хтело да смени тренера, заиста је имао лоше резултате. Међутим, сви су тражили да ја водим клуб, могло се и без лиценце водити две утакмице. Узмем златан бод против Манхајма и останемо у лиги.

Зар плавокоса и разиграна „седмица“ Партизана није имала места у Хумској у некој улози и након што је окончао каријеру?

То је дуга прича. Узеле су генерације које су дошле после нас и гурали су једни друге. Ја нисам тај тип да се гурам и лактам, али мислим да је за мене било места у мом клубу. Ту живим, ту сам оставио дубок траг, можда сам могао бити кадар Партизана и након играчке каријере.

Омеровић, Вермезовић, Смајић, браћа Бајовић, Катанец, Ушке Вучићевић, Милко Ђуровски, Стевановић, Жупић... Пријатељства давно настала. Има их и на другој страни Топчидера.

Не виђам се са многим од наведених. Близу сам Ушкета Вучићевића. Виђам се са Дарком Белојевићем, са Звонком Варгом, са Звонком Живковићем, са Гораном Стевановићем. До неког времена чуо сам се са Адмиром Смајићем. Ту је Мића Радовић. Кад Љуба Радановић дође у Београд видимо се. Чујем се са Слободаном Ројевићем. Виђам се са Милошем Шестићем, Здравком Боровницом, Пижоном Петровићем, са мојим другаром Станиславом Карасијем... Чујем се са Цветковићем – истакао је Ђелмаш.

Због повреде само једном у репрезентацији
Чудно, заиста, да је имао само један наступ за репрезентацију Југославије. Добро, била је врашки јака конкуренција, али многи су сматрали да је за Милоша Ђелмаша морало бити места у државном тиму.
За репрезентацију нисам имао среће. Ивица Осим позивао ме је шест или седам пута. Играо сам стварно добро и био бих међу 11 у државном тиму. Међутим, пред сваки наступ у репрезентацији ја сам се повредио. Онда Осим са мном обави разговор и објасни ми да је формирао групу фудбалера коју више нема намеру да мења. Поштовао сам његову одлуку. Човек ме позивао, али сваки пут сам се на првенственој утакмици повредио – присетио се Ђелмаш.
Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Lila
El grande. Moj surak od tasta
Све се памти
Срам те било за намерно сломљену ногу Јовице Николића.
Zemunac
Idi gledaj FMP...
Todor strasni
Citas li ti uopšte tekst? Pa lijepo ti pise da su Jovica i on i dan danas super drugari. Ali neee, ako ti kazes da je namjerno onda je tako i tacka, jel da? Svi koji su uzivali u fudbalu tih godina, a ti sigurno ne spadas u te, znaju kolika je to budalaština da je tu bilo neke namjere. Veliki pozdrav za starog, meni omiljenog majstora. Nadam se Milose da ces se vratiti u svoj i nas Partizan.
Прикажи још одговора
007
Sjajni Đelmaš je 80tih uz Džimija Marića iz Vojvodine bio najbolje desno krilo u YU al bili su više cenjeni u Nemačkoj Francuskoj i ŠPANIJI nego kod kuće.. Poznato zvuči...
Oskar Skrinjar Skrinjaroti
Secam se Djelmasa, bio je dobar igrac.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.