Nekadašnje dete crveno-belih, objašnjava zašto je posle Mehelena odlučio da dođe u Čukarički, a ne na Marakanu

Tweet

Na Banovo brdo Milan Savić stigao je još prošle zime iz Mehelena, ali gotovo je bio neprimetan sve do sredine jesenjeg dela sezone.

Nekadašnji đak Crvene zvezde, poznat i po tri gola u preokretu crveno-belih protiv Partizana u Teleoptiku sa 3:0, na 3:4, tek sada pokazuje kvalitet i igre kao u mlađim kategorijama bivšeg kluba. 

- U poslednjih osam meseci u Belgiji nisam igrao, tako da sam odlučio da se vratim u Srbiju. Izbor je pao na Čukarički. Trebalo mi je malo više vremena da se prilagodim jer nisam bio u formi. Onda je usledila korona, pa pauza dva meseca. Uspeo sam u tom periodu da se spremim i sve je krenulo u dobrom smeru – ističe Milan Savić, protiv Dnjepra jedan od boljih igrača u timu sa Banovog brda.

Priznaje mladi reprezentativac Bosne i Hercegovine, rodom iz Bijeljine da ga je malo hvatala nervoza što ne igra.

- Hteo sam odmah da se pokažem u što boljem svetlu, ali nisam imao priliku. Prvu utakmicu sam odigrao protiv Inđije i tako je sve krenulo. Spremio sam se na Zlatiboru i sad je sve mnogo bolje. Prezadovoljan sam ekipom, klubom, rezultatima, a što se mene tiče, uvek mogu bolje i moram.

Pravo iz omladinske škole Savić je otišao u Belgiju, ne sačekavši priliku u seniorskom timu.

- Da sam znao na početku da će to biti ovako, odnosno da ću odlaskom u Belgiju izgubiti godinu i po dana ne bih ni odlazio. U Zvezdi sam bio od 12. do 18. godine i u toj poslednjoj sezoni smo osvojili titulu posle pet sezona posta. Igrao sam baš dobro. Možda i moja najbolja godina u crveno-belom dresu. U tom trenutku nisam se ni bavio odlaskom, ali stigla je ponuda iz Belgije. S druge strane, nisam ni bio siguran da li ću kao „klinac“ dobiti šansu. Zvezda je ipak, veliki klub. Nisam osećao sigurnost i otišao sam u Mehelen. Tamo sam bio zadovoljan, mada sam mislio da ću igrati više jer Belgija voli mlade igrače. Onda je to krenulo nizbrdo i samo sam tonuo.

Objasnio je Savić kako je došao na Banovo brdo, iako je imao poziv bivšeg kluba.

- Pre nego što sam došao u Čukarički, razgovarao sam sa ljudima iz Zvezde, znali su da sam slobodan. Luković mi je tada rekao da bih odigrao šest meseci u Grafičaru i onda ukoliko zadovoljnim pređem u Zvezdu. Nisam imao glavu za to da se vraćam, jer sam na Marakani proveo šest godina. Tražio sam nešto novo. Razmislio sam, nije mi to odgovaralo i došao sam u Čukarički. Nisam pogrešio, ne kajem se.

Zanimljivo prvi gol u dresu Čukaričkog, Savić je ove jeseni postigao upravo protiv Zvezde na Brdu.

- Bio sam srećan zbog gola, ali opet pomešanih osećanja. To je klub koji mi je mnogo dao. Verovao sam da ću jednog dana igrati i u seniorskom timu, ali nije mi se ostvarilo.

Polako Brđani okupljaju bivšu decu Partizana i Crvene zvezde, a oni sa uspehom nose dres Čukaričkog, ipak, jedni su u prednosti.

- Partizanove dece ima više. Tu su Pantić, Birmančević, Jovanović, Stevanović, nekog ću zaboraviti ima ih, mada pojačavamo se i mi. Došao je Mijailović, zatim Kovač je tu, Tošić, ja. Pitaju mene bivši saigrači kako je u Čukaričkom, možda nam se još neko priključi. Uvek svima kažem da je ovo pravi klub za mlade igrače i će im biti dobro. Uslovi su ozbiljni i nema nikakvih problema.