Đorđe Jovanović: Sa Brda se vidi pravi put

1

Mladi napadač imao zanimljiv put od Leposavića preko Partizana, Belgije i Španije do Čukaričkog

FOTO: FK Čukarički

Čukarički je prvo pojačanje za prolećni deo sezone doveo još pre tri meseca.

Zbog administrativnih razloga, odnosno činjenice da po zvaničnom isteku letnjeg prelaznog roka svaka ekipa ima pravo da angažuje samo jednog igrača sa „čistim” papirima, uz dodatak da je to kod Brđana bio Srđan Mijailović, nekadašnja velika nada Partizana Đorđe Jovanović moraće da sačeka februar za zvanični debi, ovoga puta u belo-crnom dresu.

Prethodnih meseci momak rođen u Leposaviću 15. februara 1999. godine, samo mesec dana pre početka NATO agresije, vredno je trenirao sa novim saigračima na Banovom brdu.

- Rođen sam u februaru, a u martu je počelo bombardovanje naše zemlje. Stričevi, deda, baba, roditelji i ostala rodbina i dalje žive na Kosovu i Metohiji. Samo sam ja sa dedom i bratom od ujaka došao u Beograd da igram fudbal. Bilo je to u osmom razredu, do tada sam samo povremeno išao na utakmice vikendom, pa se potom vraćao kući. Stižem i sada da odem u Leposavić, da posetim moje, bio sam i tokom nedavno završene pauze nedelju dana. Drugi deo odmora proveo sam kod supruge u Crnoj Gori – rekao je Đorđe Jovanović, koji je od klupskog ekonoma Nenada Pavlovića zadužio dres sa brojem devet.

Prisetio se Jovanović početaka u Kosmetu iz rodnog Leposavića.

SLIKA MIROSAVLJEVIĆA U KADIZU

Pre Jovanovića u Kadizu je sa uspehom igrao i sadašnji direktor Čukaričkog Nenad Mirosavljević:

- Ima Mirosavljevićeva slika kada se krene u svlačionicu. Svi zidovi su izlepljeni tapetama na kojima su bivši i sadašnji igrači. NJegova slika je baš ogromna.

- Tokom jednog turnira sa prvim klubom u Guči, primetio me je skaut Partizana Vranić, preporučio me je legendarnom Trbojeviću. Dolazio sam na utakmice, bili su zadovoljni i hteli su što pre da dođem i budem sa ekipom. U Beogradu sam trenirao kod trenera Kecmana godinama, u pionirima, mlađim kadetima i kadetima, potom sam direktno prekomandovan u prvi tim Partizana. Kod Ivana Tomića sam bio na pripremama i potom se vratio u omladince, da bi me Marko Nikolić poveo na pripreme kad je došao. Igrao sam povremeno za omladince kada su bile bitne utakmice, a ostajao sa prvim timom da treniram.

Odigrao je Jovanović 26 mečeva za prvi tim Partizana, postigao je i četiri gola. Ipak, usledio je rastanak, a posle dužeg vremena napadač Čukaričkog se osvrnuo na stvari koje su se tada dešavale.

- Bio je takav splet okolnosti. Malo moja, a malo i njihova krivica. Uglavnom, nisam imao dovoljno strpljenja, moja je krivica što u tom trenutku sa 18 ili 19 godina nisam shvatao da treba da čekam, da stariji imaju prednost. Hteo sam sve i odmah, mislio sam da sam najpametniji. Na mojoj poziciji bili su Ožegović i Tavamba, ranije Đurđević i Leonardo, ali su do kraja prelaznog roka druga dvojica otišli. Ne znam, možda je to bio i neki njegov plan za moj napredak, ne vredi da sad u to ulazim, ali namestilo se tako. Hteo sam veću minutažu, nismo se složili i odlučili smo da se rastanemo.

Pitanje je i da li bi Jovanović i sad menjao nešto da može, put ga je odveo daleko od Humske.

- Ne znam, ne mogu da kažem. Možda bi bilo i gore da sam ostao. Nikad ne možeš da znaš, ali možda bih sada menjao to da budem malo strpljiviji. Da u nekim situacijama ne pokazujem da sam besan i da mi je krivo. Da vide da sam srećan tu i da učim. Mislim da nije loše ispalo, možda je moglo da bude bolje i gore.

Usledio je odlazak u inostranstvo, ipak za tako mladog igrača to je bila čista avantura.

- To je čudna priča o kojoj bi mogao da se snimi film. Krenuli smo u Klub Briž, stigli smo u Cirih i čekamo avion za Brisel. Otkaže se taj let zbog vetra, otkažu se još deset drugih letova. Pogube nam kofere na aerodromu. Oni nas u Briselu čekaju to veče da gledamo utakmicu Klub Briža, igrali su drugo ili treće kolo. Trebalo je da se tu upoznamo i da pričamo o saradnji. Međutim, mi ne da nismo stigli, već smo tek za tri dana bili tamo. Direktno se išlo u Lokeren, do Klub Briža nismo ni stigli. Bila je priča da je možda i bolje tu, nego u veliki klub, jer oni obično šalju igrače na pozajmice. Bolje direktno u manji klub, uslovi će biti dobri. Složio sam se i potpisao ugovor sa Lokerenom. Krenuo sam malo po malo, posle tri ili četiri kola sam se adaptirao. Dobro je počelo, dao sam taj gol Brižu, posle toga VAR mi je jedan poništio. Bila je i asistencija, sve je krenulo super sve dok se nije desila ona afera sa agentima koja su pohapšeni. Čak i trener koji me je doveo je bio na razgovoru zbog nekih sumnjivih transfera. Taman kreneš, nešto te saseče i vrati nazad. Tapkao sam u mestu mesec i po do dva, sve dok nije došao novi trener kod kog sam počeo postepeno ponovo. Sve je to delovalo super, ali je ekipa loše stajala na tabeli. U januaru se znalo da ispadamo. U Belgiji traje prvenstvo do marta, poslednji  ispada, a ostali se potom bore. Video sam da nema nikakve šanse za opstanak. Trebale su nam sve pobede, a oni da skoro sve izgube.

VOLEO BIH DA DAM PET GOLOVA VEČITIMA

Gol Zvezdi ili Partizanu, ovog proleća?

- Voleo bih Zvezdi više. Navijač sam Partizana, nema šta da krijem. Ali trenutno sam u Čukaričkom i daću sve od sebe da Zvezdi i Partizanu dam pet golova, a ne jedan, ako budem mogao.

Nova destinacija bio je Kadiz i Španija.

- Ispala je ta opcija za Španiju  i otišao sam tamo. Kadiz me je oduševio na prvu loptu. More i sunce, slično kao ovde u Turskoj. Temperatura cele godine dobra, odlična organizacija u klubu, stadion ogroman. Svaka utakmica od 20 do 25 hiljada. To je fanatizam, retko gde to ima preko, iako su bili druga liga. Išlo je sve super, dok sam se malo adaptirao na jezik i ekipu. Počeo sam da dobijam šansu, igrao sam sedam ili osam mečeva u toj polusezoni do juna. Kad sam se vratio, stav kluba je bio da je potrebno da imam više minuta u nogama. Španci su malo čudni, oni mladog igrača smatraju do 23-24 godine. A ja sam sa 20 došao. Bio sam supermlad. Poslali su me na pozajmicu u Kartahenu. Tamo sam igrao, bilo je fino. Malo su me neke povrede na početku omele. Dao sam pet golova, dva ili tri sam namestio i sve je išlo kako treba dok nije došla smena uprave i trenera. Nakon toga i korona. Ni sam ne znam šta se desilo, u martu se prekinulo prvenstvo i ništa nije bilo. Doneta je odluka da se u julu igra jedan meč za baraž i to je to.

Morao je iz Španije nazad u Srbiju Jovanović, a put ga je doveo na Banovo brdo, gde su karijeru spasili još neki igrači ponikli u Humskoj.

- Tu sam oko tri meseca. Sada je malo sve drugačije kada znam da sam priključen timu. Super mi je ovde. Nisam očekivao da će biti tako dobra organizacija. Pre sam samo iz priče čuo da je klub možda i najorganizovaniji u Srbiji. Sada sam se iz prve ruke uverio da je sve na top nivou. Bila je priča još prošle godine kada su hteli da me pošalju na pozajmicu da dođem na Brdo, ali nisu se klubovi dogovorili i to je propalo. Sada sam dobio raskid ugovora, bio sam slobodan da biram gde hoću. Imao sam ponude iz Izraela i Turske, ali nisam hteo. Sve je to bilo nesigurno za budućnost. Odlučio sam da dođem u Čukarički jer mi je sve to izgledalo kao najfudbalskija moguća priča. Da ovde probam da se vratim na pravi put.

Čukaričkom je potreban napadač da bi stigao ponovo na evropsku scenu.

- Moji ciljevi su da kao ekipa završimo što bolje na tabeli, da se kvalifikujemo za mesto koje vodi u Evropu. Da li kao treći ili četvrti, ili čak drugi... Naravno, uvek stremiš ka višem. Na ličnom planu to je da dam sve od sebe i da postignem što više golova i samim tim pomognem ekipi – zaključio je Jovanović.

Komentari (1)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:
Nekrolog s osmehom

Sudeći po tvojim odlukama i postupcima, da prostiš na izrazu, ti brale ne vidiš dalje od nosa(kratKOVID). Ajd' pa, čukaj se u Čuki, svakom i sleduje prema zaslugama.

Odgovori

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru