ПЕНАЛ: Да ли је титула вредна лова на било чију главу?

Пише: Зоран Стојадиновић

Пре тачно 65 година, на јучерашњи дан, Партизан је исписао једну од најлепших бајки свог успешног сторија: одиграо је са Спортингом из Лисабона (3:3) историјску – прву утакмицу Купа шампиона.

Можда ће се за деценију, две или три неко присетити и јучерашњег дана: управа Партизана исписала је још једно саопштење објављујући рат Фудбалском савезу, судијској организацији, зна-ним и незнаним противницима ван травнатог терена...

Пре тог чина, на званичном Твитер налогу ФК Партизана, појавио се и касније повучен, такође „историјски рад“ – проглас  у којем је коришћен чувени говор поручника Тасића српској војсци на Церу: „Кад испалиш сву муницију, а непријатељ и даље наступа – на бајонет! Кад ти сломе нож – на руке! Кад ти поломе обе руке – на зубе!”

У ишчекивању да се сада огласе прозвани – ФС Србије и Црвена звезда, питамо се докле све води и где је граница разума кад толеранције више нема.

Зар су црвени картон, недосуђени прекршај или изгубљени бодови вредни толико запаљивих речи, позива на линч, разбијених глава и ко зна чега све још до завршетка шампионата?

Зар је увек и за сваки пораз само судија крив? Зар готово увек кад се титуле губе - кривац седи у Фудбалском савезу Србије?

Не тако давно – звездаши су “тражили главу” Томислава Караџића, затим и Славише Кокезе, а сада и партизановци главног кривца виде у истом човеку...

Као да председник савеза саставља тим и уместо најбољег голмана у Србији, пред гол ставља полетарца одговорног бар за половину од шест примљених голова у Новом Пазару и Новом Саду...

Право црно-белих је неспорно: могу да се љуте на све, али ако заиста желе добро клубу који воде – не би било лоше да се погледају у очи и запитају због чега раније нису ангажовали бољег бека, поузданијег штопера, бар још једног шпица...

Из састава тима који ће формирати Александар Станојевић схватиће можда да је у поразима уткано не само судијско него и “Милошевићево дело”, али, ако не схвате да Партизан није ФК Баранда – локални сеоски тим из култне серије, ни повратак на клупу тренера који је пре тачно десет година увео црно-беле у Лигу шампиона, неће им помоћи да клубу врате сјај какав је некад имао.

Јер, клуб не чине само пехари у трофејној сали поред којих се данашњи челници Партизана радо сликају…