Ако неко потенцира критеријуме за играње у Партизану, онда је то Саво Милошевић: доказ – чињеница да је крајем јуна прошле године после тромесечног скенирања ситуације прецртао чак деветорицу првотимаца.
Међу њима и трофејне - Мирослава Вулићевића и Немању Г. Милетића, скупо плаћене – Мусу Нџаја и Немању Николића, странце с педигреом – Марка Валијентеа и Горана Закарића, перспективне – Армина Ђерлека и Радивоја Босића.
Отуд, фудбалофилима (у најмању руку) чудно делује ангажман мало познатог штопера Душана Лалатовића, скромне биографије и не баш импозантних бројки, дефинитивно – иницијалних репера за прелазак прага Хумске.
Оправдано егзистира питање: где су црно-бели и шта (ко) их је, уопште, навело да сниме потенцијал рођеног Новосађанина?
Суд „морамо да га доведемо” сигурно нису стекли минулог пролећа, наиме, за ДАЦ Дунајску Стреду није стигао да одигра чак ни полувреме?!
У 22. колу првенства Словачке, код куће против Спартака из Трнаве, замењен је у 41. минуту („Трансфермаркт” тврди: из тактичких разлога): као најслабија карика у прављењу офсајд замке кривац је за једини, победоносни гол гостију.
Неко ће (можда и оправдано) рећи: играо је на неприродној позицији – левог бека, али...
– Младог Лалатовића запазили смо још прошле године – открио је Милош Вазура, генерални директор Партизана, непосредно по потписивању четворогодишњег уговора (три плус једна).
Добро...
To се, нема сумње, односи на јесен – у српсколигашу (!) Радничком из Зрењанина, с обзиром на то да у првој половини 2019, у Славији из Софије, није чак ни дебитовао?!
Претходно – у Супер лиги сакупио је 450 минута, највише у Динаму из Врања – после пола године као позајмљен играч Радничког. У пролећном делу сезоне 2017/18, носећи дрес Нишлија по пристизању из војвођанског зонаша Будућности из Гложана, на чак девет, од 15, мечева није био ни резерва?!
Намеће се – Лалатовића Парном ваљку нису препоручили богат „си-ви” и грандиозне бројке, већ – партије у трећелигашу из града на Бегеју. Вероватно и – позитивна реч председника Зорана Тошића (до фебруара адут црно-белих) и, наводно, једног од виђенијих чланова стручног штаба, одушевљеног физичким му карактеристикама (Душан је двометраш добре координације).
Довољно за пробу – у Телеоптику; зимус и оцену – богами, има штофа. Међутим...
Због чега онда, ако је и „на око” био толико добар, одмах није „блиндиран” уговором (па, макар, прослеђен Оптичарима), већ је променио маршруту и отиснуо се у Словачку (где се, знамо, није наиграо)?
Лалатовић, залог за будућност – наслов којим је клупски сајт овековечио штоперов долазак, апропо речи генералног директора.
Но, податак да није бонус (рођен 29. новембра 1998) и да је Партизан недавно, после годину и по на највећој сцени, продао скоро три лета млађег Страхињу Павловића (за 10 милиона евра), иницирају додатни упитник пред - футуристички пројекат.
Чини се, ништа од Пандорине кутије не би било да је Душан Лалатовић дошао у Партизан после (најпре) шест месеци у филијали Телеоптику, уз велико „да” Алберта Нађа, у старој номенклатури знамените „четворке” (многима упало у очи: новајлија задужио баш тај, славни број). Признаћете, сходно консензусу да му „статистика и није баш дика” то би, некако, било природније...
Овако, остављен је простор да се друштвене мреже усијају, партизановци, као заинтересована страна, захваљујући црти српског менталитета упадну у „царство” теорија завере...
„Сума сумарум”: овде акценат никако није на Лалатовићевом квалитету (информације из „Земунела” говоре: има феноменалну фигуру и сјајну дијагоналу, за неколико месеци озбиљно би могао да конкурише и за најбољи састав), већ оном са почетка – критеријуму.
Својевремено, чак и за долазак на пробу у Партизан морале су да постоје озбиљне, цифрама потковане референце, камоли...
Делује да је начињен озбиљан преседан!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.