Поново су небескоплави демонстрирали игру каква их је красила до поделе бодова, а с повратком форме вратила се позитивна атмосфера у којој је у Црнотравској улици стављена тачка на ову сезону.
Победом над Металцем (1:0) Рад је обезбедио опстанак, истим резултатом славио је и на гостовању Чукаричком завршивши тако сезону чак три места изнад опасне зоне. Такав епилог измамио је осмех Милоша Радивојевића, левог бека.
– Расположени подвлачимо овосезонску црту, исправили смо у завршници такмичења све што смо од поделе бодова закували. Нисмо се пласирали у плеј-оф и то је очигледно имало утицај на екипу, потом смо везали неколико пораза у дуелима против екипа по пласману, али и квалитету испод нас. У правом тренутку показали смо карактер и обезбедили опстанак. После победе над Металцем, на Бановом брду могли смо да се опустимо и уживамо – презадовољан је био Радивојевић на последњем окупљању пред заслужен одмор.
Утакмица против Брђана није имала резултатски значај, али су ривали упркос томе пружили партију за уживање свих посетилаца.
– Изашли смо на мегдан Чукаричком растерећени и промешаних карата. Била је то сјајна утакмица с прегршт шанси на обе стране. Потврдили смо том партијом да у утакмицама пре Металца нисмо били прави и да је лоша форма иза нас. Подигли смо се и, да је сад почетак првенства, с обзиром на то да смо у налету вероватно би ово био само почетак серије.
Уписаних максималних 1440 минута на терену овог пролећа Радивојевића сврставају у групу најстандарднијих играча небескоплавих у претходној полусезони. У 16 утакмица, колико је одиграо, био је незамењив шраф у дефанзиви. Али, при осврту на учинак није у потпуности испуњен.
– Презадовољан сам пролећем на Бањици. Управа, стручни штаб и саиграчи стварно су феноменални. Задовољан сам и личним учинком. Провео сам сваки минут на терену и једино остаје жал што се нисам у званичном мечу уписао у стрелце. Имао сам неколико изгледних шанси, добро претио, али су голмани били на висини задатка и ускратили задовољство да затресем мрежу.
Кофери двадесетседмогодишњег Београђанина већ су спаковани. Дестинација није позната, али је сигурно да ће му на путу до новог клуба бити потребан пасош.
– Извесно је да ћу каријеру наставити у иностранству. И пре доласка у Рад нисам скривао ту амбицију, а сматрам да је сад идеалан моменат за следећи корак. Рад ми остаје у лепом сећању и, без дилеме, у случају повратка у Србију једног дана, небескоплави дрес биће прва опција.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.