За целофигуралну скицу своједобно најскупље плаћеног овдашњег фудбалера, космополите с домицилом у Љубљани, шерета са срцем величине његовог Баната.
Шаљиво и с лакоћом у опхођењу, а мреном у памћењу, започео је евоцирање успомена на бременити фудбалски опус и, за ову причу битније, полуфинални двомеч с Манчестер јунајтедом у Купу шампиона 1966.
– Аааја, ја... Шта да причамо о Манчестеру кад је давно прошло време, ја све заборавио ха, ха...
Лепо је присетити се, зар не?
– Добро... јесте – утешно ће, Бечејац.
Колико и реално да наследници индигују ваш успех из 1966, направе подвиг барем у Београду?
– Јооој... мислим тешко, тешко, тешко... Иако Јунајтед данас није много релевантан фактор у међународним оквирима, тек шта бисмо могли казати за Партизан – пита се и упоређује вансеријски играч свога доба, упућенији тврде и ванвременски.
– Друкчије је онда било, неупоредиво с актуелним тренутком српског фудбала. Квалитет играча, `ајд да кажем, селективно је таложен до играчеве двадесетосме и бивао концентрисан у сијасет клубова.
А, данас?
– Играрија, не схватите заједљиво, сеоска лига у поређењу с југословенском! Да не причам о перфидним препуцавањима Партизана и Црвене звезде, неумесним и преучесталим саопштењима. Куд` воде... у чијем интересу? Ничијем, тврдим, понајмање у клупском и репрезентативном. Мени се то не допада. Нимало!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.