Може и срце да располути, а човек настави да живи... као што ће вечерас, после никшићког дуела Рудара и Партизана, играч непролазне вредности оба клуба, Дамир Чакар.
– Драго ми је због међусобног меча, ипак, оставио сам неки траг и тамо и овамо, као играч и функционер. Прве фудбалске кораке сам начинио у Рудару, играчки наследио стрица и оца; незаборавних седам година провео у Партизану. Довољно за подсећање на незаборавне дане, најлепше успомене. Предивне приче синовима, кад одрасту.
Сетно, у даху пребира сећања оновремени фудбалски громовник динамитне левице. Узгред, жали за спектаклом под Голубињом.
– Штета што се утакмица не игра у Пљевљима, крцатом стадиону у најлепшем делу града. Људи воле клуб, вазда господски и тренутно водећи на црногорским просторима. Биће и у Никшићу величанствена атмосфера на трибинама, надам се, и занимљива утакмица. Партизан је апсолутни фаворит, само мораће техничко-тактичку доминантност да потврди на терену. Рудар, очекујем, пружиће достојанствен отпор, све друго била би велика сензација!
Замислио се над питањем: навијаће за пљеваљски клуб или београдски.
– Многе интересује, последњих дана... Одговор није једноставан, напротив. Живим у Пљевљима, рекох већ, и породично везан за Рудар. Отуд, разумљиво, матични клуб носим у срцу. Исто и Партизан, надам се, свету не би требало да објашњавам и колико везан.
Није, ипак, остао дужан конкретног одговора. Оригиналног, уз карактеристичан громки осмех:
– Поделићу полувремена, као у опроштајној утакмици ха, ха... Нек` бољи победи, мада мислим да је – Партизан. Све друго, казао сам, било би изненађење. Спектакуларно!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.