Трка са (не)временом, киша само што јуче није пала у Косићу надомак Даниловграда, убрзала је уређење дворишта древне куће у Филиповића, истовремено пролонгирала јављање стрелца водећег гола у београдском реваншу полуфинала Купа купова 1975. између Црвене звезде и Ференцвароша.
- Зоран жури с кошењем траве, пре пљуска. Ако није хитно – прељубазно у даху пита супруга најбољег голгетера црвено-белих на евросцени икад и угледног стручњака, без колоквијалне знатижеље о разлогу позива.
И, након два и по сата, препознатљив глас:
- Обимне радове сам јурио да окончам како бих уживо гледао утакмицу с Мађарима...
Задовољно вели Филиповић и предусретљиво започе да оживљава што је живо у њему већ 47 и по година.
- Трибине су биле препуне, испоставило се, с рекордним бројем гледалаца – 110.000! Кери је дао први гол, ја правовремено реаговао на центаршут Цолета Јанковића и главом изједначио резултат из Будимпеште да би Радовић у финишу утакмице скривио пенал за елиминацију из такмичења. Штета, гледано и с ове временске дистанце, сматрам да бисмо у финалу с кијевским Динамом боље прошли од Ференцвароша.
Меч, занимљиво, почео је с клупе.
- Одлука је била рационална мог првог тренера у сениорском фудбалу, Миљенка Михића. Мишић сам био повредио, враћао се у форму и нисам био кондиционо спреман за целу утакмицу.
Наследник Миљана Миљанића је већ у 37. минуту спознао да је ђаво однео шалу с Мађарима и јунака ове приче послао на терен, уместо Зорана - Жоте Антонијевића.
- Гол сам постигао, нажалост, недовољан за већ виђене продужетке.
Колико довољно биће вечерас за победу насушну, увијено у ролат каже:
- Велик знак питања је у ком смеру ће утакмица. Ференцварош је моћна екипа с квалитетним странцима, самопоуздањем компресована због максималног учинка у групи. Насупрот томе, тренер Милојевић је боље упознао играче, дефинисао слику о њиховим капацитетима и стекао увид у тактичке могућности. Што додатно охрабрује и увећава надања у повољан епилог.
Посебно истиче улогу навијача и бајковит амбијент на трибинама, руку на грб, као у свакој интернационалној утакмици Црвене звезде.
- Делије су вазда умеле да креирају изванредну атмосферу, биће и вечерас херц адут, надам се, у освајању првих бодова. Отуд, ником није лако да игра на нашем стадиону без обзира на играчку референцу и клупски рејтинг.
Подсећање да потоње његовој генерацији није било од помоћи и поред већ поменуте рекордне посете, како би могло вечерас пред четири-пет пута мање гледалаца, спремним је затекло саговорника.
- Феноменалан амбијент биће и вечерас, иако стадион неће бити крцат. Наше играче, као и увек, мотивисаће до максимума. Изазов је велик, испит важан и добра прилика да, након краћег турбулентног периода, искажу индивидуалне и колективне квалитете. И не мање битно: сумње, после елиминације из квалификација за Лигу шампиона од Макабија Хаифе, отклоне садржајном игром и тријумфом над лидером у групи.
Пораз од Монака у првом колу на Маракани гледа и с ведрије стране.
- Звезда је добро играла с Французима, испољила бројне позитивности и капацитет за прављење адекватних резултата на евросцени.
С изреченим у вези, нада се најбољем.
- Пех смо својевремено имали у Београду с Ференцварошем, актуелна генерација добру прилику да победи и рехабилитује моју. Уверен сам да може, бићем и срцем!
Бржи и непредвидиви
Оптимизам гради на вешто селектираном тиму, летос допуњеном Букаријем и Митровићем.
- Екипа је ове године бржа, непредвидивија. Може да направи вишак и пробој из полуконтре, што је недостајало прошле сезоне. Иванић и Катаи дају велику сигурност, Драгутиновић задњој линији... да не говорим о Борјану, његовим чудесним одбранама које јачају самопоуздање.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.