Не да се Црвеној звезди да победи Милан, забележена је још једна болна елиминација уз осећај да велики ривал није био бољи на терену.
Као и 1988. године срећа је била на страни Росонера, упркос прогнозама пред мечеве пресудили су мали детаљи и лоше реакције дефанзиваца српског клуба.
– Препоносан сам што моји момци могу да се упореде са екипом чији су предводници били Пикси Стојковић и Дејан Савићевић, добро уздигнуте главе напустили смо Милано. Поштено смо одрадили све, статистика и утисак не лажу, чињеница је да смо били барем 50:50 са Миланом, а можда и бољи. Не дискутујемо сада да ли они имају јачи тим, терен је мерило. Свакога после ових 180 минута можемо да погледамо у очи и идемо даље – коментар је Дејана Станковића, шефа стручног штаба Црвене звезде.
Наравно, не може све да се припише фактору несреће, јер је крупан разлог пораза била игра Марка Гобељића. Скривио је пенал, промашио зицер и добио црвени картон.
Станковић је од српских медија добио у Милану питање да ли је размишљао да у полувремену замени бека, у наставку апсолутног трагичара.
– Ако хоћемо реално да причамо, имао сам четири дефанзивца за ову утакмицу. Не знам с ким бих заменио Гобељића...И Срнић је имао жути картон, па сам одабрао реалније и оставио одбрамбеног играча.
Није желео Станковић да јавно критикује било кога у екипи, али је послао јасну поруку:
– Знамо како смо спремили меч и шта играли, мали детаљи одлучују на овом нивоу. Негде смо и сами криви, али то ћемо да решимо у четири ока.
Елиминација се догодила због мањег броја голова у гостима, Милан је отишао даље иако није победио Црвену звезду.
– Још више сам поносан на момке због тога. Може спортски да нам буде криво и јесте тако, али унутар себе смо препоносни. Ово је била једна од најбољих игара екипе од како сам тренер. Показали смо да можемо да се носимо са јакима. Нестварно смо порасли као група. Штета је да нисмо прошли, али морамо даље.
После бурних протеста због чињенице да Манзано није дозволио Црвеној звезди да изведе корнер на почетку 94. минута, Станковић је окупио играче и после кратког разговора се чуо групни узвик: „Изнад свега Звезда!“
– Рекао сам играчима на терену да сам препоносан на њих, показали су ко су и шта су. Свакога могу да погледају у очи. Морамо да се окренемо првенству и купу, већ сада се врше припреме за следећу европску сезону.
Милан је имао играча више, али и потпуно расуло у игри у последњих десетак минута. Звезда је храбро тражила победоносни гол, Златан Ибрахимовић је често викао на саиграче.
– Уплашили смо Милан са десет играча. Видела се конфузија код њих. Жао ми је, било би занимљивије да смо били десет на десет у пољу. Мало сам љут због црвеног картона. Спремали смо се да идемо на све или ништа у последњих 15 минута, али смо ушли у хендикеп.
Станковић се на леп начин представио као тренер италијанској спортској јавности, наговестио да га сигурно у будућности чека место на клупи неког од клубова из Серије А. Није желео ни пре, ни после меча да себе ставља у први план, него фудбалере.
– Имали смо прилике да прођемо, али нећу да плачем. Моји играчи су показали да могу да ураде велике ствари. Од 180 минута играли смо 60 са играчем мање. Увек ћу да будем на њиховој страни, јер то заслужују. Мало смо их изненадили у првом полувремену и могли да прођемо и боље резултатски. Несрећан пенал, пречка...Све су то детаљи који пресуђују. Имамо за чиме да жалимо, али високо подигнуте главе идемо напред.
Није на крају приче Станковић желео да ово издвоји као најтежу елиминацију у досадашњој тренерској каријери, мада је сигурно да ће се до краја живота сећати пропуштене шансе на Сан Сиру.
– Много ми је жао због момака. Веровали смо да можемо да прођемо, терен је био једино моерило и ту смо се показали. Криво ми је, али ово је спорт, вратиће нам се – закључио је Дејан Станковић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.