Стрелац против Барселоне пред препуном Мараканом, не толико атрактиван и хваљен, али својевремено нападач од велике користи Црвеној звезди.
Зорана Јовичића, саиграча Дејана Станковића од 1995. до 1998. кад је садашњи шеф струке црвено-белих под командом Владимира Петровића Пижона лансирао себе у орбиту, а пет година старији шпиц валоризовао низ година вредног рада у Омладинској школи нашег натрофојнијег клуба и каљења у никшићкој Сутјесци и бањалучком Борцу.
У предвечерје окршаја шампиона Србије са Хофенхајмом, дуела од којег се очекује да потврди пролаз оба клуба у шеснаестину финала Лиге Европе, рођени Лазаревчанин био је расположен за предвиђања, коментаре и осврт на прошлост, са посебним акцентом на некадашњег клупског друга.
- Само математика дели Звезду од нокаут фазе, повољан резултат против Хофенхајма одвео би нас заслужено међу 32 најбоља састава. Одговара нам и реми, верујем да је могућа и победа и прва позиција у групи – оптимистичне су прве Јовичићеве речи.
Јесте ли очекивали овакав епилог уочи последња два кола Лиге Европе?
- После потешкоћа у квалификацијама за Лигу шампиона против Тиране и Омоније... Деки је ипак, успео да нађе формулу успеха, односно да пре свега направи велику групу употребљивих играча. Ротације су честе и неминовне у овако напорном ритму, а резултати су добри у серији. Станковић ме је на том плану изненадио, обзиром да није имао много времена. Звезда је играла тактички веома добро против Гента и Либереца, чак и током првог полувремена у Зинхајму. Да је досуђен прекршај пре првог гола Немаца, а требало је јер је важна намера а не контакт по сваку цену, ко зна шта би се десило...
Комплетан текст можете да прочитате у броју Спортског журнала за 3. децембар. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.