Велики неуспех! Не постоји друга дефиниција за елиминацију Црвене звезде од Омоније, по квалитету недостојне плеј-офа за Лигу шампиона. Ипак, играће кипарски првак у тој фази против Олимпијакоса, а на Маракани после свега не могу да очајавају него да ставе прст на чело и детаљно изанализирају шта је све довело до краха у Никозији.
Звезда и даље има шансу да игра у Лиги Европе, што би представљало успех, али тамо се није смело заобилазним путем. Омонија није противник од кога би црвено-бели могли да изгубе, без обзира какве су пратеће околности и што се играла само једна утакмица.
Тачно је да би у двомечу српски првак сигурно прошао даље, али и овако морало је боље. Гол у тренуцима кад су црвено-бели ишчекивали пенале који им нису донели ништа добро, могао је да покрије стручне и организационе слабости, али до њега није дошло.
Могло је да се заврши другачије и срећније по Црвену звезду, али ђаво је дошао по своје на пенал рулету и потписао скуп цех погрешних потеза у последњих десетак месеци. Можда ће Дејан Станковић једног дана бити одличан тренер, али после свега проживљеног и показаног на Маракани не може да се каже да је на добром путу.
Енергија, емоција и воља су ту, али у утакмицама као што су вечити дербији и треће коло квалификацијама за Лигу шампиона, показало се, недовољно је то за већа дела. Резултати у полуфиналу купа и сада у Никозији били су испод очекивања.
Прескочио је Станковић степенице, уместо да крене од, на пример, филијале Графичара или можда млађих селекција Интера или неког другог италијанског клуба. Определио се да преузме први тим Црвене звезде после успешне ере Владана Милојевића. Био је то храбар потез, јасно је и исхитрен.
Дејан је годинама омиљена звездашка личност, показао је људске квалитете милион пута, клупа Звезде не би му измакла кроз коју годину. А, тада би дошао искуснији и спремнији, другачије би се и посматрале његове стручне референце. У међувремену би искристалисао и колико воли тренерски позив, проналази ли се ту, с обзиром да је раније говорио да не види себе у професионалном ангажману.
Далеко од тога да је за епилог у Никозији одговоран само Дејан Станковић, велика је кривица и на онима који су имали задатак да не дозволе да Црвена звезда у утакмицу сезоне уђе са шпицем који није шпиц и резервом пристиглом тек неколико дана пре меча. Центарфор је морао да се доведе далеко раније.
Завршетак прошле сезоне јасно је лоцирао као највећи проблем Звездиног тима неефикасност, али одговорни на Маракани као да себи нису хтели да признају да се са тренутним нападачима не може кроз европске квалификације.
Павков је већ тада био отписан, Боаћи се константно налазио у канџама повреда, а Томане покушавао да се докаже нарушеног самопоуздања. Тражио се суви квалитет на том месту, али чекало се да неко оде, а отишао је Португалац баш у тренуцима кад је колико-толико био у форми и дао гол за пролазак Тиране.
Да не буде забуне, Томане није шпиц за ниво Црвене звезде и логично је што су се тражила друга решења, али рокада није смела да се извршава уочи овако битне утакмице.
Стигао је из Италије момак нарушеног самопоуздања испадањем у Серију Ц са Перуђом и свега седам голова у последње три сезоне. И није толико споран покушај да се у њему препозна евентуално решење, нико не сумња у добре намере Синише Михајловића за препоруку и стварање мостова за реализацију посла, али јесте Станковићева неочекивана амбиција да Фалћинелија експресно укључи у такмичарски круг. И да му дозволи да шутира пенал у Никозији!?
Фалћинели је тек дошао, а већ је обележен међу звездашима као Томане промашајем пенала кад је најбитније. Под огромним теретом наставиће доказивање у Србији.
Било је приметно и да Звезда на кондиционом плану није била на највишем нивоу у Никозији, што поставља под упитник рад италијанског дела стручног штаба. Тачно је да су климатски услови и термин почетка меча били нехумани, али то не сме да представља алиби за професионални клуб.
Црвена звезда је морала свим силама да појури победу без пенала, али није имала снаге за то. Небитно да ли кондиционе или на бази фудбалског умећа, суштина је да је дошла у ситуацију да буде елиминисана од слабијег од себе. Сада је ваљада свима на Маракани јасно да се фудбал не игра без шпица, све импровизације пале су у воду, испостављен је скуп цех.
Станковићева кривица умањује се за толико да му није на време доведен шпиц, али мора да се постави и питање да ли је с правом у потпуности отписао Павкова. Можда је још већа грешка што је веровао да ће добити на располагање бољег од њега, па се није упуштао у враћање на стари колосек момка који је на Маракану умео да сруши Ливерпул, у квалификацијама да гол Копенхагену.
Стао је Станковић у одбрану играча речима да им ништа не замера, али и они су подједнако велики кривци за елиминацију. Многи су били испод нивоа, имају далеко јаче уговоре него фудбалери Омоније и требало би да се запитају зашто нису победили.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.