Овај тријумфатор европске славе и планетарног обожавања, не само у звездашком миљеу, оставио је за собом многа дела од трајне вредности.
Свет, отуд, не би требало да чуде прексиноћне овације њему знаних и незнаних с трибина стадиона Осијека у Градском врту.
Пре и после победе на пенале ЦСКА, у другом квалификационом колу Лиге Европе. Њега јесу и, дан после, бурно исказане почасти попут стипсе стегнуле грло.
– Шта да кажем, а...
Слегну и раменима, потом покуљаше емотивне речи:
– Мојим Осијечанима бих се захвалио на срдачности, топлом пријему. Сентименталне везе с житељима, клубом и градом никад нису пресахле, напротив, како године одмичу све су јаче. Биће тако до краја живота, мог.
Плахим тоном:
– Никад нећу, нит` бих могао да заборавим 25 година у Осијеку... Љубав је то велика, рекох већ: и, вечита. Аплаузи заслужени, мојим понашањем и оставштином клубу. Граду.
Годинама таложена намера и у трену обећање:
– Волео бих чешће да навратим у Осијек, видим с бројним пријатељима. С братом рођеним, мојим Браниславом... у оближњој Дарди. Жељу имам, биће прилика... даће бог.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.