Позови Радовића ради трофеја! Добро то знају у Легији, а у недељу су још једном добили потврду да је најбољи странац у историји клуба из Варшаве кључар највећих клупских успеха.
Толико срећан да је у размаку од 11 месеци златним словима уписан у шампионске алманахе чак три клуба: Олимпије, Партизана и Легије, а сада са Пољацима као капитен има прилику да после освајања Купа још једном подигне шампионски пехар и освоји дуплу круну.
Мирослав Радовић, фудбалер за којег „стручњаци” из Хумске пре две године рекоше да га је „прегазило време”...
– Ех... Нема везе, време увек покаже – не жели капитен Легије да евоцира успомене на тешке тренутке.
– Титула у Олимпији, пише се да сам играо неколико утакмица и у Партизану који је с Марком Николићем освојио дуплу круну и да сам у истој сезони и са Легијом постао шампион, играо Лигу шампиона...
Нема еуфорије у Варшави, Хрват Деан Клафурић забранио је славље у част првог овогодишњег трофеја високо подигнутог у рукама капитена Радовића.
Легија је победник Купа, али титула првака Пољске императивно налаже војнички речено висок степен готовости.
У тренуцима победничког расположења српски интернационалац објаснио нам је да стручни штаб није био баш толико строг, али да сви па и балкански део екипе који чине Црногорац Вешовић, Хрват Антолић, и натурализовани Хрват Едуардо, морају да се придржавају правила:
– Мала група балканска... Ту је и Вуковић, сад је асистент Клафурићу... Могло је да се попије по пиво. Једно је увек дозвољено. Јесте да је освајање трофеја могло и боље да се прослави, али, остало нам је још четири кола до завршетка првенства и било би глупо да због Купа, без обзира колико нам је драг, прокоцкамо шансу за шампионску титулу, односно дуплу круну. Отворио нам се пут ка дуплој круни и верујем да ће славља тек да буде...
Силно је Радовић желео да игра финале Купа упркос чињеници да није најспремнији:
– Због повреде примицача три недеље био сам ван екипе. На прошлој првенственој утакмици играо сам последњих 20 минута, дао гол из пенала и видео да могу... Не само ја, сви смо живели за ово финале: 50.000 навијача, фантастичан амбијент, одличан терен, добар противник... Све је на крају било како смо превидели, али основни циљ је титула!
Уочи четири последње утакмице у шампионату Пољске Легија има два бода више од Леха, три од Јагелоније са којом се састаје у недељу. Пре неколико месеци Радовићева екипа била је далеко од првог места...
– Били смо у коми, клинички мртви! Мало ко је веровао да ћемо се толико подићи. Тек сада играмо како се очекивало на почетку сезоне у коју смо ушли са деветорицом нових играча. Имамо озбиљан потенцијал, реално је да одбранимо титулу...
И не само то... Амбиције и циљеви се надграђују...
– Са још два или три појачања која би на лето освежила екипу, верујем да можемо да уђемо у Лигу шампиона... Али, идемо корак по корак...
Иако са Легијом има још само годину уговора и троши животну 35. Мирослав Радовић не помишља на повлачење...
– Само да ме здравље послужи...
Последњи освојени, био је 12. у Радовићевој ризници трофеја. Шест пута се радовао Купу Пољске, освојио је и три титуле првака са Легијом, био шампион Словеније са Олимпијом и два пута првак са Партизаном...
Ако Легија настави победнички серијал, некадашњи фудбалер Партизана освојиће 13. трофеј у каријери!
Уз све то проглашаван је за најбољег странца у историји Легије, најбољег играча Лиге...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.