Почетна / Фудбал / Срби у свету

Ивић: Знате оне приче како су Грци велики пријатељи Србима? У Солуну можете најбоље да их проверите

Некадашњи фудбалер Партизана и после номадског живота у копачкама скрасио се крај ушћа Вардара, на обали Егејског мора
ФОТО: Н. Неговановић, Ројтерс

Солун. Грчки град. Српска лука. Дом Владимира Ивића.

Некадашњи фудбалер Партизана и после номадског живота у копачкама скрасио се крај ушћа Вардара, на обали Егејског мора. Каже и сам да није тако планирао, већ да је само пратио знакове поред пута који су га задржали у Србима пријатељском граду.

- Знате оне приче како су Грци велики пријатељи Србима? У Солуну можете најбоље да их проверите. Солун може бити кућа сваком Србину. Није тако само због исте вере. Слични смо по менталитету, култури, емоцијама... Понекад помислим да у Србији нисмо ни свесни колико нас воле у Грчкој, нарочито у Солуну – прича Владимир Ивић зашто се лако навикао на живот солунској адреси.

Лична карта

Име и презиме: Владимир Ивић

Рођен: 7. маја 1977. у Зрењанину.

Каријера: Пролетер Зрењанин (1994-98), Партизан (1998-2004), Менхенгладбах (2004/05), АЕК Атина (2005-07), Арис (2007/08), ПАОК (2008-12)

Репрезентација: 12 утакмица, два гола

Тренерска каријера: ПАОК (2016/17)

Трофеји: првенство СР Југославије (1998/99, 2001/02, 2003/04), Куп СРЈ (2000/01), Куп Грчке (2016/17).

Ивић је у Солун стигао 2007. да би играо за Арис. Следећег лета је прешао у ПАОК у коме је 2012. окачио копачке о клин. На нову сеобу није помишљао. Остао је међу „двоглавим орловима“.

- Оженио сам се, супруга ми је Гркиња. Добили смо две кћеркице. Сеобе у фудбалу су део посла, саставни део живота, па ће и то једног дана доћи на ред. Ја сам имао срећу и привилегију да одмах по завршетку фудбалске каријере почнем да радим као тренер у млађим селекцијама ПАОК-а. Остао сам да учим и, ето, године пролазе...

Ивић је на новом послу брзо скренуо пажњу чим је изашао на велику сцену. Изненада је у јесен прошле године са позиције тренера младог тима именован за шефа стручног штаба ПАОК-а. Храбар потез управе донео је најбољи резултат солунског клуба у последњих 14 година. Освојен је пети пут Куп Грчке, први после 2003. и то победом против великог атинског ривала АЕК-а, некадашњег Ивићевог клуба.

- Пресудила је глад за трофејима. ПАОК је последњу титулу освојио 1985, а куп 2003. У међувремену је Атина преузела доминацију у грчком фудбалу. Солун је то тешко прихватао и осећала се велика тензија уочи финала. За навијаче је финале било „сад или никад“. Успели смо, победили смо, освојили трофеј и то много значи свим људима у Солуну, не само навијачима ПАОК-а. Наш успех је најавио да се фудбал у Солуну подиже.

Грчки фудбал почива на ривалитету два велика града, Атине и Солуна. Равнотежа је поремећена падом солунског Ариса у другу лигу и посртањем Ираклиса. ПАОК је остао једини да брани част пред Олимпијакосом, Панатинаикосм и АЕК-ом.

- Фудбал је неприкосвонени „број један“ у Грчкој. Кошарка је трофејнија, али нема у том спорту таквог ривалитета међу клубовима као у фудбалу. Ривалитет Партизана и Црвене звезде је велики, али између солунских и атинских клубова је на много вишем нивоу.

Освајање трофеја је Ивића увело у тренерску елиту Грчке, али то га није задржало на клупи ПАОК-а. Кад је славље стишано, поднео је оставку.

- Размимоилазили смо се у погледу на будућност екипе. Освојили смо Куп Грчке, играли нокаут-фазу Лиге Европе, замало и титулу да освојимо, али недостајала су нам три бода која нам је на почетку сезоне одузео ФС Грчке. Да смо имали исту стартну позицију били бисмо испред Олимпијакоса. Имали смо добру основу, али нисмо имали исту визију и проценио сам да је боље да се повучем.

Поносан због Пријовића

Владимиру Ивићу би требало признати велике заслуге за пласман Србије на Првенство света 2018. У ПАОК-у је Александра Пријовића довео до дреса Орлова, а стасити нападач је против Грузије постигао гол који је Србију одвео на Мондијал.

- Неколико пута сам разговарао са тадашњим селектором Муслином. Распитивао се о Пријовићу. Рекао сам му да сам сигуран да је играч какав је потребан Србији и драго ми је да ме је Муслин послушао. Много је помогао да ПАОК освоји куп, а био је и најбољи стрелац екипе иако је играо само пролећни део сезоне. Велики је професионалац, а игра са пуно страсти. Био сам веома поносан кад је постигао гол који нас је одвео у Русију – прича Ивић о Александру Пријовићу.

После оставке у првом тиму није се вратио на почетну позицију, у млади тим. Дане без посла проводи код куће, уз књиге и рачунар. Учи нове лекције, открива тајне старих мајстора заната.

- Покушавам да направим неки свој стил рада и игре. Желим да мој тим игра офанзивно, а таква игра увек почиње од голмана. Имам визију у глави, али то не значи да ћу је претворити у дело. У ПАОК-у сам могао да тражим офанзивну игру јер смо имали играче који су могли тако да играју. Тако је тим већ био селектиран. У неком другом клубу мораћу да се прилагодим играчима које затекнем. Трудим се, ипак, да се не ограничавам. Зато нисам прихватио неке позиве.

Међу позивима које је добио један је стигао из Хумске. Имао је прилику да се врати у Партизан, али је остао међу солунским црно-белима.

- Разговарао сам са представницима Партизана. Није то био добар тренутак. Није било простора за преговоре. Дан пре позива Партизана завршио сам сезону са ПАОК-ом и очекивали су ме разговори са руководством. Нисам тада знао да нећу остати, али нисам у таквој позцији могао да разговарам са људима из Партизана.

Није му, каже, жао. Клуб из Хумске је тамо где га је оставио 2004. и биће још дуго година на истој адреси, па верује да ће им се путеви једног дана опет укрстити.

- Зашто да не? Сви знају моја осећања према Партизану. То је мој клуб, тамо ми је „друга кућа“, где год да се ја налазим. Волео бих да једног дана будем тренер Партизана. Не знам кад. Кад је Партизану одговарало, мени није. Ко зна кад ће се указати следећа прилика. Верујем, ипак, да све има неки свој ред. Можда ћу на следећи позив чекати неколико година.

Ивић полако као неминовност прихвата да ће доћи дан кад ће морати да спакује кофере и крене на солунски аеродром како би отпутовао у неки други град, преузео посао у неком другом клубу.

- Породица ми је најважнија. Знам да је боље радити и бити „на оку“ евентуалним послодавцима, међутим, породица је испред свега. Лако је отићи. Треба имати коме се вратити. Србија ми је отаџбина, Грчка ми је домовина и не видим да ће се то у скорије време променити – закључио је Владимир Ивић.

Надам се да нећу затећи Илића

Владимир Ивић је играо у Партизану од 1998. до 2004. Из генерације са којом је освојио три шампионата и један куп у Хумској је и даље Саша Илић, седам месеци млађи од Ивића.

- Ја сам каријеру завршио пре пет година, а Саша и даље игра – пореди Ивић.

Били су најближи саиграчи у везном реду Партизана, нераздвојни и ван терена. 

- Остали смо велики пријатељи. Чујемо се често, ретко имамо прилику да се видимо. Драго ми је што добија признања која је одавно заслужио. Није направио каријеру какву је могао...

Иза три тачке, после кратке задршке, обавезно „поентираење“.

- Има времена да надокнади, млад је, може још да игра.

Питање се само намеће. Да ли би волео да Илића затекне у Партизану као тренер.

- Надам се да га нећу затећи!

Објашњење је изостало.

- Зна Саша зашто – остао је тајанствен Ивић из осмех који наговештава да се иза свега крије добра прича.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

hulk
izjava za sasu ilica "nije napravio karijeru kakvu je mogao". to je ta razlika izmedju zvezdine zvezde I vasih izmisljenih na silu legendi
Вук-026
Заиста се не шали. Чак и инциденти који су се дешавали годинама уназад, а који се (нажалост) дешавају и дан данас између навијача Олимпијакоса и ПАОК-а, у поређењу са онвим нашим су - Трећи светски рат... Пре пар година летујем у Пефкохорију, у вечерњој шетњи носим мајцу на којој је грб Звезде, Олимпијакоса и Спартака (Москва), улазим у неку продавницу кожне галантерије, ради нека девојка која зна српски, устаје газда радње и каже јој да ми преведе питање, које је гласило: "Да ли си ти нормалан?! Ниси у Атини. Храбро, али глупо је што се у овој регији шеташ у тој мајци..." :)
Game
Rivalitet Zvezde i Partizana je veliki, ali je na visem nivou Atinski i Solunski???Mora da se covek sali hahahahaha.
Grk
Ne sali se...ziveo sam u Grckoj godinama...daleko je ludje njihovo rivalstvo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.