Почетна / Фудбал / Широм планете

Све више страних фудбалера даје свој пасош за кинески

Нико Јенарис британски је фудбалер који је у јануару 2019. године вратрио свој британски пасош, преселио се у Кину и постао кинески грађанин. Добио је и ново име - Ли Ке
ФОТО: Инстаграм/Нико Јенарис

Страни играчи, било да имају делимично кинеско порекло или не, све више се одричу својих пасоша у замену за кинеско држављанство, њихову лигу и национални тим, пише ЦНН.

Нико Јенарис британски је фудбалер који је у јануару 2019. године вратрио свој британски пасош, преселио се у Кину и постао кинески грађанин. Добио је и ново име - Ли Ке.

Јенарис је рођен у источном Лондону и сањао британски сан – да постане фудбалска звезда. Отац му је са Кипра, а мајка Кинескиња. Са седам година отишао је на Арсеналову фудбалску академију за младе, која производи младе таленте у Премијер лиги. Играо је и за јуниорски национални тим Енглеске. Међутим, након низа повреда које су га спречиле да напредује, одлучио се за Кину.

Потписао је за фудбалски клуб Пекинг Синобо Гуан, клуб који тренутно вреди више од италијанског Милана. За неколико месеци, постао је први натурализовани играч који је постигао погодак у кинеској Супер лиги и заиграо за кинески национални тим, у утакмици против Филипина.

Поред њега, Џон Хоу Ситер одрекао се свог норвешког пасоша и узео кинески. Ситер по мајци такође има кинеско порекло. Међутим, све је више фудбалера без икаквог кинеског порекла који желе да заиграју за њихов национални тим. Два Бразилца и један Португалац већ траже начин на који могу добити кинески пасош до Светског првенства у Катару 2022.

Када је шведски везни играч Пеле Блом дошао да игра фудбал у Кини деведесетих година, слика је била потпуно другачија. Деведесетих година прошлог века шведска игра је била препуна хонорарних професионалаца, плата је била лоша и Блом је тражио пустоловину. Међутим, у Кини, фудбал није био на професионалном нивоу.

- Играчи су пуно пушили и пили. Фудбалски терен је био прилично лош и никада није било свлачионице. Морали смо да се спремамо у хотелу - прича Блом за ЦНН, од кога је одмах затражено да ошиша дугу косу, у складу са строгим изгледом лиге. Швеђанин је то пристојно одбио.

Клуб није запослио преводиоца два месеца, а пре тога "колико се сећам, нико није говорио на енглеском или било ком другом језику осим на кинеском", додаје он.

Далиан, град у ком је живео, у то време је имао 5 милиона становника, са оскудним западњачким утицајем, није било кафића, продавница међународних робних марки или хамбургера. Било је и јако мало странаца, прича Блом.

Након годину дана, коју Блом носталгично назива "најважнијом годином у мом животу", Швеђанин је напустио Кину. "Ментално, заиста сам био уморан", каже он.

Кина је сада трећа највећа светска економија, иза Јапана и Сједињених Америчких Држава.

Иако је током година све више улагала у спорт, ситуација у фудбалу се није много променила.

Кинески привредници охрабрени су да улажу милијарде у кинеску фудбалску лигу.

Како је новац долазио, тако су долазили и страни таленти - иако углавном звезде на измаку каријере или младићи без икаквих шанси у својим лигама.

Бивши нападач Челзија Дидије Дрогба 2012. године потписао је за Шангај Шенхуа, а везни играч Манчестер Јунајтеда Маруан Фелаини прешао је у Шандонг Луненг. Накнаде за трансфер нису званичне, али се прича да је Фелаини купљен за око 13 милиона долара.

За кинеског председника, међутим, циљ није привлачење страних, него прављење домаћих звезда.

Тако је клубовима кинеске лиге дозвољено да региструју само четири страна играча и једног са кинеских територија - Хонгконг, Макао или Тајван.

Страни голмани потпуно су забрањени од 2001. године.

Међутим милиони не могу да надокнаде један фактор - Лона нема фудбалску културу, пише ЦНН.

Ниједна утакмица лиге није распродана у овој сезони. Са друге стране, Манчестер Јунајтед је објавио рекордне приходе од улазница у претходној сезони.

У промотивном видеу који је објавио његов клуб, Јенарис каже да "никада није доводио у питање" своју одлуку да напусти британски фудбал и супротно Бломовом искуству деведесетих, Пекинг описује као град који је "веома сличан великим градовима попут Лондона, Париза и Њујорка".

За Јенариса, који учи мандарински и зна кинеску химну, то што је постао Кинез омогућило му је да оствари дечји сан да буде позната фудбалска звезда, управо у другој земљи. Он ће највероватније играти за Кину на Светском првенству у Катару 2022. године.

Јенарис каже да је његов сан да помогне Кини да стигне до Светског првенства. Али то је велика жеља јер од 32 екипе, има места за само четири државе из Азије.

Али Јенарис каже да не жали. "За 20 година, моћи ћу да кажем својој деци одакле сам и шта сам урадио", каже он.

Да ли ће се тада звати Нико Јенарис или Ли Ке, остаје да се види.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

I je li mislite da to ima ikakve logike? Da se uvede neko pravilo kao limit stranaca koji bi trebao da ima svoju svrhu i razlog, i da se onda vara taj zakon davajuci drzavljanstvo strancima. U Kini ogranicenje stranaca ima svu logiku i svrhu, jer su stranci daleko bolji igraci od kineza, i da nema ogranicenja ne bi ni bilo kineza u timovima. Pa da se zastite i da se osigura da kinezi igraju postoji ogranicenje da dozvoljava valjda 3 stranca na terenu. Ali ako to ogranicenje ima svrhu, cemu onda fazon da klubovi varaju ogranicenje davajuci pasose strancima??? U Srbiji je slican problem sa davanjem pasosa, plus sto u Srbiji ostro ogranicenje nema uopste svrhu jer mi nemamo veze sa kinezima, nivo nasih i stranaca kod nas je blizak, pa nema potrebe da se domaci stite od konkurencije, a jos manje da se dele pasosi da bi se ogranicenje prevarilo. Kod nas ogranicenje ne treba da bude ostrije od 5 stranaca max. na terenu, nista vise. I ne deliti pasose

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.