Страни играчи, било да имају делимично кинеско порекло или не, све више се одричу својих пасоша у замену за кинеско држављанство, њихову лигу и национални тим, пише ЦНН.
Нико Јенарис британски је фудбалер који је у јануару 2019. године вратрио свој британски пасош, преселио се у Кину и постао кинески грађанин. Добио је и ново име - Ли Ке.
Јенарис је рођен у источном Лондону и сањао британски сан – да постане фудбалска звезда. Отац му је са Кипра, а мајка Кинескиња. Са седам година отишао је на Арсеналову фудбалску академију за младе, која производи младе таленте у Премијер лиги. Играо је и за јуниорски национални тим Енглеске. Међутим, након низа повреда које су га спречиле да напредује, одлучио се за Кину.
Потписао је за фудбалски клуб Пекинг Синобо Гуан, клуб који тренутно вреди више од италијанског Милана. За неколико месеци, постао је први натурализовани играч који је постигао погодак у кинеској Супер лиги и заиграо за кинески национални тим, у утакмици против Филипина.
Поред њега, Џон Хоу Ситер одрекао се свог норвешког пасоша и узео кинески. Ситер по мајци такође има кинеско порекло. Међутим, све је више фудбалера без икаквог кинеског порекла који желе да заиграју за њихов национални тим. Два Бразилца и један Португалац већ траже начин на који могу добити кинески пасош до Светског првенства у Катару 2022.
Када је шведски везни играч Пеле Блом дошао да игра фудбал у Кини деведесетих година, слика је била потпуно другачија. Деведесетих година прошлог века шведска игра је била препуна хонорарних професионалаца, плата је била лоша и Блом је тражио пустоловину. Међутим, у Кини, фудбал није био на професионалном нивоу.
- Играчи су пуно пушили и пили. Фудбалски терен је био прилично лош и никада није било свлачионице. Морали смо да се спремамо у хотелу - прича Блом за ЦНН, од кога је одмах затражено да ошиша дугу косу, у складу са строгим изгледом лиге. Швеђанин је то пристојно одбио.
Клуб није запослио преводиоца два месеца, а пре тога "колико се сећам, нико није говорио на енглеском или било ком другом језику осим на кинеском", додаје он.
Далиан, град у ком је живео, у то време је имао 5 милиона становника, са оскудним западњачким утицајем, није било кафића, продавница међународних робних марки или хамбургера. Било је и јако мало странаца, прича Блом.
Након годину дана, коју Блом носталгично назива "најважнијом годином у мом животу", Швеђанин је напустио Кину. "Ментално, заиста сам био уморан", каже он.
Кина је сада трећа највећа светска економија, иза Јапана и Сједињених Америчких Држава.
Иако је током година све више улагала у спорт, ситуација у фудбалу се није много променила.
Кинески привредници охрабрени су да улажу милијарде у кинеску фудбалску лигу.
Како је новац долазио, тако су долазили и страни таленти - иако углавном звезде на измаку каријере или младићи без икаквих шанси у својим лигама.
Бивши нападач Челзија Дидије Дрогба 2012. године потписао је за Шангај Шенхуа, а везни играч Манчестер Јунајтеда Маруан Фелаини прешао је у Шандонг Луненг. Накнаде за трансфер нису званичне, али се прича да је Фелаини купљен за око 13 милиона долара.
За кинеског председника, међутим, циљ није привлачење страних, него прављење домаћих звезда.
Тако је клубовима кинеске лиге дозвољено да региструју само четири страна играча и једног са кинеских територија - Хонгконг, Макао или Тајван.
Страни голмани потпуно су забрањени од 2001. године.
Међутим милиони не могу да надокнаде један фактор - Лона нема фудбалску културу, пише ЦНН.
Ниједна утакмица лиге није распродана у овој сезони. Са друге стране, Манчестер Јунајтед је објавио рекордне приходе од улазница у претходној сезони.
У промотивном видеу који је објавио његов клуб, Јенарис каже да "никада није доводио у питање" своју одлуку да напусти британски фудбал и супротно Бломовом искуству деведесетих, Пекинг описује као град који је "веома сличан великим градовима попут Лондона, Париза и Њујорка".
За Јенариса, који учи мандарински и зна кинеску химну, то што је постао Кинез омогућило му је да оствари дечји сан да буде позната фудбалска звезда, управо у другој земљи. Он ће највероватније играти за Кину на Светском првенству у Катару 2022. године.
Јенарис каже да је његов сан да помогне Кини да стигне до Светског првенства. Али то је велика жеља јер од 32 екипе, има места за само четири државе из Азије.
Али Јенарис каже да не жали. "За 20 година, моћи ћу да кажем својој деци одакле сам и шта сам урадио", каже он.
Да ли ће се тада звати Нико Јенарис или Ли Ке, остаје да се види.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.