Херој или кукавица? Дарежљив или окрутан? Робин Худ или Ал Капоне? Мишљења су подељена, вежу их само поуздане чињенице о њему, које нас још више деле, никога не остављајући равнодушним...Даме и господо – Пабло Екобар, oзлоглашени нарко бос, који је кројио судбину Колумбије.
Укратко, алфа и омега те земље осамдесетих и почетком деведесетих година 20. века. Занимљиво је рећи како је један од најбогатијих људи свих времена закорачио у мутне криминалне воде. Први „ангажман“ био му је препродаја надгробних споменика, ишао је сваки пут корак даље и даље, далеко до настанка империје. Неславно је ипак завршио . Иако је новац делио сиромашнима сукобио се са Владом Колумбије, која је имала подрушку САД, што се кобно завршило по Екобара. Убијен је 2. децембра 1993. године у својој 44. години.
После овог краћег часа „учитељице живота“ прелазимо на оно због чега на помен Ескобара једина асоцијација није криминал, већ и фудбал.
Пабло је био заљубљеник у најважнију споредну ствар на свету. За њега чак она није била споредна, већ једна од главних, једна без чега није могао. Уз име Ескобара везује се мноштво анегдота када је фудбал у питању, а ми вам представљамо неколико најзанимљивијих.
Медељин – град у ком је своју империју створио Пабло Ескобар имао је два велика клуба, међусобно нетрпељива, попут заклетих непријатеља. Један од њих био је Индепендијенте, други је Атлетико Национал. Ескобар је био ,поновимо, велики заљубљеник у фудбал, али и у спортску прогнозу. Управо је велики шеф осамдесетих година уложио огроман новац у Национал, али је новац стизао и на рачун судија у националном шампионату, који су били поткупљени да свирају у корист клуба миљеника великог Пабла...Чак и они које није потплатио, због страха за свој живот нису желели да му се замерају и наносе штету омиљеном тиму.
Метак прекинуо првенство
Убиства су на подручју Колумбије тих година била нешто попутно нормално и уобичајено, а ко год би се замерио локалним бандама, чак и због правих ситница, добијао је метак. Национални шампионат Колумбије 1989. године прекинут је услед убиства судије Алвара Ортеге, 1. октобра у Медељину. Сезона није завршена, стога тимови нису успели да се домогну међународног шампионата, осим Национала, због успеха из претходне сезоне у Копа Либертадоресу.
Моћ Пабла Ескобара била је толико велика, да су чак и судије из других земаља биле поткупљене у међународним такмичењима. Упорност и истрајност су се коначно исплатили 1989. године када се Национал окитио насловом првака Копа Либертадорес, постигавши највећи успех у историји клуба. После ове године, а првенствено после смрти Ескобара тим из Медељина кренуо је силазном путањом, да би се последњих година поново уздигао и 2016. поново покорио Јужну Америку. Сличне амбиције да створи светску фудбалску силу имао је и са репрезентацијом Колумбије, међутим предухитрила га је смрт. Ипак национални тим у који је Ескобар уложио много наде и новца није успео да оствари ни део од замишљеног.
Нестрпљиво се Светско првенство 1994. године очекивало широм планете, али најнестрпљивији су били становници Колубмбије. Амбициозни, жељни пажње, великих резултата испратили су своје сународнике на Мондијал у Сједињене Америчке Државе. Иако већ више од пола године мртав један од далеко раније обезбеђених финансијера овог путешествија био је управо Пабло Ескобар.
Велика је чар заиграти на шампионату планете, али цену тог ужитка платио је Андрес Ескобар (Није у сродству са Паблом). Овај фудбалер био је само један од чланова експедиције репрезентације Колумбије која је према речима чувеног Пелеа била мећу главним фаворитима у походу да покори фудбалску планету.
Највећи проблем Пабла Ескобара у врхунцу моћи и извоза дроге у САД било је складиштење новца. Годишње су му према речима његових сарадника пацови јели и до 20 милијарди долара, а на гумице, којима би везивао новчанице, трошио је и до 3.000 долара месечно.
Колумбија је жребом била смештена у групу „А“ са селекцијама Румуније, Швајцарске и домаћим тимом. У првом мечу поклекли су пред Румунима (3:1), да би потом уследио шокантан пораз од домаћина (2:1). Колумбија је већ тада била, на разочарење читаве земље, елиминисана. На тој утакмици Андрес Ескобар постигао је аутогол, који је имао вредност изгубљеног живота. У последњем колу остварили су Пирову победу, пала је Швајцарска (2:0), али то није било довољно за пролаз даље, што је имало своју цену у Колумбији, можда превисоку!
Андрес Ескобар убијен је свега неколико дана по повратку у домовину. То се догодило у предргађу Медељина, у близини кафића Ел Индио. Према речима Ескобарове девојке убица је у њега испалио 12 метака и после сваког је викнуо „Гол“.
Много контроверзи изазвало је ово убиство. Иако је у то време Пабло био мртав многи повезују овај случај са његовим сарадницима. Аутогол постигнут неколико дана раније донео је велике губитке моћницима у Колумбији, који су огромне своте новца ставили у кладионицама, на победу њихове земље против Америке. Овај случај заувек ће остати под „велом тајне“, пошто је „убица“ Умберто Муњоз Кастро ухапшен чисто да би правда била задовољена, а многи су сигурни да он није био умешан у читав случај. Кастро је 1995. осуђен на 43 године затвора, али је 2001. помилован на 26, да би се већ 2005. се уз сумњиве околности нашао на слободи. Несрећан случај због кога је Андрес платио животом преплашио је његове саиграче из репрезентације. Брзо су окачили копачке о клин и нова искушења препустила новим нараштајима, који нису страховали од неправедне судбине.
Опасност по живот Андреса постојала је још док је био у САД на првенству, пошто су многи незадовољни у домовини партијом њихових миљеника слали претеће поруке у Савез. Невероватно али истинито, нико их није озбиљно схватао. Када се вратио било је очигледно да му нису опростили аутогол. Једна од ретких која је то учинила била је његова девојка, приредивши му изненађење. Она је током такмичења заказала венчање за август, али су их у јулу предухитрили меци представника локалне банде, незадовољне губитком уложеног новца у кладионицама.
Пабло Ескобар био је ношен изреком Жана Пола Сартра „Фудбал је метафора живота“. Иако је био страх и трепет у Колумбији, имао је много пријатеља, а један од њих био је и чувени Рене Игуита – Шкорпион.
Голман репрезентације Колумбије остаће заувек упамћен по својој легендарној одбрани, када је први пут извео „шкорпиона“, али сећаће се многи да је често био гост Пабла Ескобара у Медељину.
Иако никада о томе ни један репрезентативац није јавно проговорио верује се да је 10 саиграча за сваки меч бирао управо Игуита, а не тренер. Чак и да је истина, тешко да би се ико супроставио томе, знајући да голман има пријатеља који сеје смрт по Колумбији. Игуита је Мондијал 1994. дочекао у затвору и није могао да буде са остатком тима у Америци. Према тужилаштву био је саучесник у једној отмици, када је киднапована ћерка једног колумбијског боксера. Игуита се прилично смешно правдао на Суду, међутим, такође уз неразјашњене околности и он је убрзо напустио ћелију и вратио се међу стативе.
Можда и најзанимљивија прича везана је за Оскара Пареху, дугогодишњег капитена Индепендијентеа, најљућег ривала Пабловог Национала. Тек 20 година после смрти Ескобара решио је да душу отвори . Био је човек који је играо фудбал против Пабла у његовом приватном затвору.
Пабло Ескобар му је 1991. послао поруку да дође и да поведе шест саиграча код њега у луксузни затвор. Парехо је знао да би одбијање ове понуде било једнако самоубиству, стога је смогао снаге и запутио се у дворац.
Ескобар из затвора-замка контролисао све као да је на слободи
Када је колумбијска полиција расписала потерницу за Ескобаром, Пабло је био принуђен да се повуче у забачене пределе и осмисли контранапад. У то време Влада Колумбије је имала споразум да злочинце може испоручити Америци, али су Ескобарови људи кренули масовно да убијају припаднике безбедности, што је Владу натерало да раскине ту сарадњу. Пабло се договорио са државом да у затвору проведе седам година, али под условом да борави у објекту који ће сам изградити. Он је подигао велелепни замак у Медељину, полиција се сагласила са тим, међутим није имало користи, пошто је Ескобар из тог замка контролисао све као да је на слободи.
Овога пута Ескобар није био на трибинама, већ на терену. Одлучио је да се и у томе опроба. Оскар се присетио да је по доласку сат времена разговарао са Паблом – човеком који је тих 60 минута о фудбалу причао са толико знања и толико страсти.
У најгорем положају био је Карлос Алварез, играч који је у тој партији морао да чува Ескобара. Пабло је одлучио да игра на позицији левог крила, иако је шутирао десном ногом. Алварезу је у глави било јасно да не сме превише лежерно да игра да Пабло не би помислио да га не поштује, али пак ни превише грубо, како домаћин догађаја не би испао понижен. Уследило је упозорење Ескобара, које је гласило – Будеш ли ме ударио, нећеш изаћи одавде– Та опаска довољно је преплашила Алвареза који ни једном није одузео лопту нарко босу.
Страх да живи не изађу из тог места био је превелики, пошто поменути затвор није чувала полиција, већ Паблово лично обезбеђење. На крају боља је била екипа коју је предводио Парехо, а после партије Ескобар им се захвалио и уљудно их испратио из затвора.
Гост у чувеној „Катедрали“ велелепном затвору Пабла Ескобара био је и један од најбољих фудбалера свих времена, Дијего Армандо Марадона. Ел Пибе се присетио како је изгледао његов пут ка Медељину и чувеном нарко дилеру.
– Одвели су ме до веома луксузног затвора, који је чувало око хиљаду људи. Мислио сам да ме хапсе. Када сам пришао један члан обезбеђења ми је показао на Пабла и рекао ово је „Ел Патрон“ (Шеф). Ја нисам знао ко је то, нисам гледао телевизију, нити сам читао новине. Упознали смо се у његовој канцеларији, а он ми је пришао и рекао да му се свиђа како играм. Ми смо одиграли утакмицу у том његовом затвору, после чега је приредио праву журку са најлепшим девојкама које сам икад видео. Просто нисам могао да верујем шта се дешавало, и то усред затвора. Сутрадан ујутру ми је платио и испратио ме – препричао је Аргентинац догађаје из „Катедрале“.
Многи богати људи и данас свој новац улажу у фудбал. Неко из страсти према спорту, неко чисто да би имао хоби, али јасно је да нико до сада није имао оваког шмека као Ескобар. Ако не верујете, питајте Оскара Пареха.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.