Годишњи приход од спорта 501,43 милијарде долара

0

Фудбал у Великој Британији економији доприноси са 7,6 милијарди фунти и креира 94.000 радних места

ФОТО: Н. Неговановић

За Журнал пише: Дејан Глушчевић

Професор Владимир Андрев (Wladimir Andreff) са Сорбоне сматра да је глобализација настала након Другог светског рата и да је као таква покренула три тренда. Прво је продужење плаћеног годишњег одмора – више слободног времена, забава, игра, спортске активности, спортски догађаји. Друго је масовна појава ТВ програма и телевизије где је пренос спортских догађаја повећао партиципацију гледалаца (који сада не морају бити на стадиону) било да је реч о локалним или међународним такмичењима. Трећи тренд је настао касније – појава интернета и апликација на различитим (мобилним) апаратима што омогућава истовремени пренос у сваком тренутку на било ком месту на свету.

Највећу одлику глобализације спорта представљају: спортски програми и велики спортски догађаји. По Андреву 1912. године било је 20 спортских догађаја годишње, 1977. године тај број је постао скоро свакодневан (315 годишње), 1987. године било је 660 спортских догађаја да би већ 2005. тај број нарастао на 1.000 годишње, у просеку 3 по дану. Највећи интерес је за Олимпијске игре и фудбал као најпопуларнији спорт.

Пораст телевизијског преноса као глобални феномен је привукао спонзорства из целог света било да је реч о роби широке потрошње, услугама или о спортској опреми и реквизитима. Индустрија спорта – односно спортске обуће и одеће је постала нови глобални феномен у коме су неке земље постали велики произвођачи (земље Азије) техничке спортске опреме, а то је привукло и велике директне стране инвестиције.

Посебан сегмент представља тржиште талентованих спортиста које је такође постало глобално. Талентовани спортисти одлазе из своје земље на студије, на усавршавање или у нови професионални живот, као феномен миграције радне снаге.

Спортска економија је почела да се шири на нова тржишта у земље у развоју или земље у којима спорт није био развијен.

Изградња инфраструктуре је још један значајан елемент глобализације и развоја спорта. Међународне спортске федерације усвојиле су „стратегије сакупљања новца” које су усмерене на спонзоре и медије како би повећале број својих придружених националних савеза и њихових појединачних чланова, тако да њихова међународна такмичења и публика постану глобални.

По неким истраживањима глобални спорт (Sports Global Market Report 2022) је порастао са 354,96 милијарде долара у 2021. години на 501,43 милијарде долара у 2022. години и остварио кумулативни годишњи раст од 41,3 одсто (CAGR). Очекивања су да ће 2026. године спорт бити на нивоу од 707,84 милијарде долара са оствареним кумулативним растом од 9 одсто.

У свету се годишње на спортску опрему потроши око 150 милијарди долара. Предвиђа се да ће у 2023. години тај број порасти на 200 милијарди долара. Само фудбал је процењен на 3,712 милијарди долара у 2020. години. У Великој Британији фудбал учествује са 7,6 милијарди фунти у економији и креира 94.000 радних места (www.dnaofsports.com)

Глобализација фудбала се може назвати и „footballization of the world economy”  јер је фудбал постао култура игре. У спортској дипломатији фудбал представља глобалну интеграцију и кооперацију  - мада је фудбал био и разлог рата између Хондураса и Ел Салвадора 1969 године, понос и адут Каталонаца против шпанске круне и верски конфликт између Глазгов ренџерса (протестанти) и Селтика (католици).

Други чинилац је појава Босманог правила у Уједињеној Европи када је Европски суд 1995. године донео одлуку којом је дозвољене слободно кретање робе и услуга па самим тим и право играча из ЕУ да слободно могу наступати у свакој другој европској земљи без рестрикција. Последица ове одлуке се може видети и у чињеници да је 1992. године у енглеској Премијер лиги играло само 5 одсто странаца, а да је 2004. године тај број повећан на 60 одсто. Године 2007. 45 одсто играча у Немачкој је било страног порекла, 34 одсто у Шпанији, 32 одсто у Француској и 29 одсто у Италији, док је у САД тај број износио 33 одсто. Водећи економиста Светске Банке који се бавио неједнакошћу и неједнаком дистрибуцијом богатства Бранко Милановић је написао „тржиште професионалних фудбалера, до сада, је најглобалније светско тржиште”.

Појава светских звезда као што Дејвид Бекам, Кристијано Роналдо или Лионел Меси је фудбал претворио у транснационалну културну активност. Директним телевизијским и интернет видео преносима, друштвеним мрежама и интеракцијама са корисницима-навијачима. Подигнут је ниво конзумације медија и креирање тзв. новог потрошачког искуства (енг. customer experiencе) у коме сваки фудбалски догађај постане глобално истовремен и симултан.

Велики инвеститори препознају раст и прилике улагања у глобални спорт као потенцијалну финансијску прилику за улагање и стицање нових богатстава и вредности, и то се може видети на примеру великих глобалних корпорација са Фортунине 500 листе који користе сваку прилику да уложе у спорт уопште, а посебно у фудбал.

Фудбал више није само локална аутентична игра већ и универзалан модел спорта.

Напредак фудбала, све већа глобализација и комерцијализација, а посебно присутност, односно уплив и утицај стратешког менаџмента, интерес произвођача спортске опреме, банака и финансијских институција, медија (посебно телевизије) као фудбалског партнера условило је да се и организациони модели у фудбалу мењају и трансформишу.

Фудбалски клуб није само спортски колектив који се такмичи у одређеној лиги, већ и комерцијални актер на тржишту економије, медија и маркетинга. Клубови су присутни на светским берзама или контент провајдерима у медијским и друштвеним мрежама (клупске ТВ станице, интернет платформе...), односно комерцијални субјекти на тржишту некретнина (пример продаје земљишта ФК Арсенал на Хајберију у Лондону и изградња комерцијално стамбене зоне); понуђачи инфраструктуре у сектору забаве (Алијанц арена у Минхену или Амстердам арена); маркетинг и комерцијални партнери произвођача спортске опреме (продаје реплика и сувенира); стратешки партнери авио компанија или фондова (ЕирЕтихад за неке од великих европских клубова: Милан, Арсенал, ПСЖ, Манчестер сити или ИПИК група за Реал Мадрид).

Све наведено условљавља комплексније организационе структуре и моделе клубова. У томе посебну улогу имају власници или менаџери који долазећи из других пословних сектора и делатности преносе сопствена искуства и успешне моделе организације. Типични примери су: породица Глејзер, власници Манчестер Јунајтеда, који су донели амерички (породични) корпоративни модел управљања клубом који је излистан на Њујоршкој берзи, па пример Бајерна из Минхена којим између осталих управљају и главни менаџери Аудија, Адидаса и Алијансе.

Председник Реал Мадрида је у свом мандату применио ПИФ модел СОНИ корпорације (PIF енг. Photo image of the firm). Група водећих људи Барселоне окупљена око назива Плави Слон је међу првима применила модерне моделе америчког маркетинга у кампањи за добијање избора, а касније и у креирању модела управљања под називом „нулти дефицит”.

Поменути клубови су ангажовањем свих ресурса и инвестирањем у играче и тренере, настојали да постигну што бољу позицију на табели и остваре спортски успех са циљем да се остваривањем спортских и пословних резултата, остваре и већи приходи.

У фудбалу постоји установљена веза између успеха у такмичењу, остварених прихода и трошкова за куповину играча. По правилу, клубови који постижу врхунске резултате остварују и највеће приходе, а у исто време и највише средстава улажу у ангажман најбољих и најскупљих фудбалера и тренера.

Инвестиција у врхунске асове је, дефинитивно, неопходна за постизање врхунских резултата, међутим то не значи да ће најскупљем тиму бити и загарантована победничка позиција (Гардинер & Велч, 2011). Клубови настоје да „купе” бољи тим како би били успешнији од конкурената, јер врхунски играчи привлаче пажњу публике и медија, али и спонзора тако да је улагање у фудбалске звезде истовремено и стварање нових извора прихода. Међутим, тим састављен од добрих играча јесте предуслов спортског успеха, али није сам по себи довољан.

Клубови који нису имали успеха у прошлости имају израженију спремност да прибегну стратегији максимализације спортских перформанси како би задовољили жеље и очекивања навијача, док клубови са богатом традицијом и великом прошлошћу увек могу замену за тренутне резултате наћи у ранијим успесима. Уочено је и да се клубови који се боре за опстанак у лиги или улазак у виши ранг пре одлучују да занемаре стратегију максимизације профита и да уложе више средстава за задовољење планираних амбиција.

У погледу статуса клубова и облика власништва, они клубови код којих је израженија контрола управљања или су у власништву једне компаније или породице, генерално су оријентисани на стратегију максимализације профита. Индустрија из које долази председник и те како има утицај на избор стратегије вођења клуба. Успешни људи из бизниса су наклоњенији стратегији максимализације перформанси због јаког утицаја имиџа спорта као друштвено прихватљиве и пожељне активности.

Ово нису једини критеријуми који утичу на избор стратегије, али често могу бити пресудни. Стварање доброг имиџа и квалитетне спортске организације је пут којим се све више тежи у избору стратегије и постављењу циљева. Избор и дефинисање добре стратегије води ка примени односно спровођењу те стратегије у пракси. У том смислу стратегија се спроводи кроз разне фазе оперативног менаџмента (програми, процедуре, одлуке, буџети). За успешну примену изабране стратегије одговорни су сви са својим функцијама, ресурсима, структуром и свим другим особинама. У смислу мотивације, руковођења, организовања и другим начинима примене стратегије, велику улогу имају менаџери, али и велика ограничења, уколико нису довољно компетентни за ову мисију. Последња фаза у стратегијском менаџменту је контрола јер се у оквиру ње сагледавају и анализирају резултати, који се пореде се са очекиваним плановима и циљевима и ако је потребно, коригују се планови и предузимају друге мере.

Повезане Bести

Kоментари (0)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру